Sedela je na sveže pokošenoj travi brda koje se uzdizalo nad naseljem u kome je živela. Pogled se otud, pružao na skoro sve domove, livade, proplanke, pašnjake, njive, glavni put i puteljke koji su vijugali levo, desno, račvajući se na pojedinim mestima. Uz put je tekao i potok, iz daljineSaznaj više
‘Mogla bih zauvek da sedim ovde. Ova lepota je neponovljiva. ‘, pomislila je, sedeći na klupi pored reke. Bilo je to jeseni hiljadu devesto devedeset i neke. Danima je dolazila na isto mesto, sedela, čitala i uživala. Posmatrala je ljude oko sebe. Bilo je tu male dece, staraca, ljudi kojiSaznaj više
Ti si u mom vrtlogu merljivosti i nesamerljivosti, gde suštine i ima i nema, zavisi, samo kako stvari gledaš, činove i reči moje odgonetaš. Da li je ovo samo susret ili i nešto više? Možda je i manje. – odgovara mu Mera uz mig. Sssss, ššš… Tiho! Kupa se. NeSaznaj više
Disajni putevi zatvoriše se. Glava mi je bila u vodi? U tečnosti? U… Glava mi je bila u pritvoru nekakve opne. Maske? Lice oca smešilo se. Davila me je kiselina. Kiselina koja… Koju sam proizveo upravo ja… Otvorih oči. Oh, ne. Ipak ne. Oko… Otvorih oko. Otvorih ga da bihSaznaj više
Hotel? Da li je prazan? Ne. Vidim ljude. Ili duhove? Beli su… Hotel. Karakterističan je. Potpuno jednoličan, bez ikakvih detalja. Osim… Tako je, osim ovog jednog. Latinično slovo H, isklesano na sredini. Hotel… Ulazim unutra. Noćna straža bučnim marširanjem budi me iz sna. Otvaram oči. Vidim sebe? Da, ležim. LežimSaznaj više
