Žene u japanskoj popularnoj kulturi

Žene u japanskoj popularnoj kulturi

U porodici je utvrdjen novi princip jednakosti poslova, kao i sloboda razvoda i venčavanja, nasledno pravo i slično. Najviše ih je zaposleno u fabrikama, specijalno tekstilnim. Veliki broj je zaposlen u kancelarijama, trgovinama, privatnim kućama. Savremena Japanka najčešće ne napušta svoju službu ni kada se uda.

Danas ima ista prava kao i  muškarac. Novi Ustav propisuje jednakost pred zakonom i poštovanje ličnosti bez obzira na pol. Pravo glasa dato je svim ženama koje su napunile 20 godina i svaki položaj u društvu je podjednako otvoren i za  žene i za muškarce. Nema posla koji je zabranjen ženama, osim onog koji je opasan i štetan. Ustanovljen je i princip ,,jednaka plata za isti rad” bez obzira na pol, mada se to u praksi baš i ne praktikuje, s obzirom na sve, žene idalje primaju samo trećinu plate od ukupnog iznosa koji muškarac prima za isti posao koji radi i žena.

Gejša

U porodici je utvrdjen novi princip jednakosti poslova, kao i sloboda razvoda i venčavanja, nasledno pravo i slično. Najviše ih je zaposleno u fabrikama, specijalno tekstilnim. Veliki broj je zaposlen u kancelarijama, trgovinama, privatnim kućama. Savremena Japanka najčešće ne napušta svoju službu ni kada se uda.

Velika reforma u prosvetnom sistemu posle Drugog svetskog rata potpuno je izjednačila žene s muškarcima. Sredinom 19. stoleća izvan svoga doma školovalo se 40 % dečaka i 15 % devojčica. Učili su čitanje, praktične veštine. Proces je napredovao sporo jer povrh nedostatka temeljne infrastrukture (školskih zgrada, učitelja i udžbenika), trebalo je savladati i otpore unutar porodice ; obrazložiti zašto je bitnije dete poslati u školu a ne na posao koji je donosio novac. Broj upisanih u školu razlikovao se od okruga do okruga, zavisno od saradnje sa lokalnom vlašću.

Japan

Masovnije opismenjavanje žena krenulo je u 20. stoleću. U tu svrhu osmišljeno je i pismo hiragana kojeg Japanci danas smatraju ženskim pismom. Za hiraganu karakteristični su nežni pokreti, kao kistom, pri čemu se slova pišu u dva, tri ili najviše četiri poteza –  za razliku od oštrije katakane, kojima se danas pišu samo strane reči i imena. Od sredine 20. stoleća žene su krenule pohađati međunarodna sveučilišta  (Harvard, Göttingen, Sorbonu).

Kultura podrazumeva nešto što prevazilazi buku, a običan narod nije imao nikakvog udela u tome. Oni su imali svoje zabave, nepristojne i nalik cirkusu, koje su im pružali lutajući muzičari, plesači, pevači balada, lutkari, akrobate, mačevaoci, treneri životinja i dr. Do osamdesetih godina, kultura u Japanu bila je visoka, ako ne i korporativna, dok je popularna kultura bila isključivo periferalna. Početkom devedesetih, žene počinju osećati da im nešto nedostaje. Pojavljuje se josei – manga strip a TV serije otvoreno propagiraju vanbračne pustolovine. Žene koje nisu u braku počinju kopirati muškarce tražeći romanse na putovanjima u strane zemlje.

Ostavi komentar