Zašto ljudi veruju u veštice?

Zašto ljudi veruju u veštice?

 Čovek se plaši mnogih stvari. Kada nije u stanju da shvati zašto se neki događaji zbivaju, a naročito kada ih se boji ili od njih trpi, pokušava da ih objasni nekim tajanstvenim uzrokom.

Verovanje u čini i vradžbine predstavljalo je način da se objasne suše, gromovi, munje, i duševne i telesne bolesti. Verovalo se da su veštice žene velikih natprirodnih moći koje tu svoju moć koriste za to da ljudima nanose zlo, u čemu im pomaže sam đavo. Veštice, kako se mislilo, noću jašu na drški od metle. Pored veštica verovalo se i u postojanje veštaca i vukodlaka.

Verovanje u vradžbine i veštice bilo je čvrsto usađeno kod prostog naroda pre više stotina godina. Narod je, naime, živeo u neznanju, sujeverju i strahu.

Međutim, čudno je da su i neki učeni ljudi mislili isto što i njihovi neuki sugrađani; možda su tako lakše mogli da objasne mnoge nepredviđene nesreće i katastrofe.

U ranohrišćansko doba verovalo se da su veštice prodale svoju dušu đavolu, neznabožačkom bogu ili zlim dusima, da bi zauzvrat dobile natprirodnu moć. Godine 1484, papa Inokentije VIII izdao je papsku bulu ili proglas kojim su zvanično osuđene veštice, delimično i zato što su za strašnu bolest kugu, koja je u nekoliko mahova opustošila tadašnju Evropu, bile okrivljene veštice i njihove vradžbine.

Tokom XVII veka, rimska katolička crkva, a tako isto i protestantska, sprovele su poznata gonjenja veštica, ili lov na veštice, što je donelo smrt hiljadama žena i ljudi. U Engleskoj je čak bilo profesionalnih lovaca odnosno pronalazača veštica. Oni su putovali po unutrašnjosti zemlje tražeći znake po kojima se veštice odaju, pa su optužili mnoge žene kao veštice.

 

Lekari danas veruju da su mnogi snovi i vizije za koje su ljudi okrivljavali veštice i njihove mađije, u stvari proizvodi histerije ili duševnih oboljenja.

Ostavi komentar