Treniraj, lenštino!

Treniraj, lenštino!

Ne postoji osoba kojoj se nije desio pad motivacije. Svi mi volimo da treniramo, ali postoje dani kada nam se manje trenira, kada nam nije dobro, kada nas nešto boli, kada smo loše raspoloženi zbog drugih ljudi, zbog nedostatka sna, nedovoljne količine hrane u toku dana, vremena, itd.

Takođe, čini mi se da kada par dana vrtite jedno te isti trening, telo počinje da biva umorno i mentalno vam postaje dosadan trening, pa samim tim telo i odbija da ide na trening, odbija još jednu seriju, još jedno ponavljanje… Čak i kada se bavite, npr. samo trčanjem, valja nekad promeniti trening, valja promeniti ritam, raditi distance, nekad i prošetati, odmoriti, probati novi vid treninga!

Ima dana kada bih radije sedela na kafi, ili se kod kuće prežderavala čokoladom, keksovima, ne bih ustajala iz kreveta, itd. Okej, iskreno, ja sve to i priuštim sebi, iz nekog razloga mi organizam to i traži i onda ga ispoštujem, ali zato posle, iako me je najviše mrzelo da odem na trening, ipak istreniram. Tada odradim jači i duži ili kraći i slabiji trening, zavisi koliko moje telo može da izdrži i posle budem 5x raspoloženija, a po mom telu se toliko i ne vidi da sam jela :=)

To jeste onaj fazon “Kada najviše ne možeš, tad najviše moraš!”, slažem se, ali nekad treba osetiti i razliku između lenjosti i kada ti organizam govori da mu treba pauza. Treba slušati samo svoj organizam, ali se treba i boriti protiv lenjosti. Kada ne odem dan, 2 na trening (što je baš retko, čak i kada ne odem fizički u teretanu, odradim makar čučnjeve i trbušnjake kod kuće), posle me mrzi da odem u teretanu i da tamo provedem  sat,2,3 svog slobodnog vremena. Mislim da je u redu trenirati 2,3 dana pa da dan pauze ili laganog treninga, pa onda opet 2,3,4 dana, pa pauza i tako u krug.

Ako ćemo iskreno, pre sam se divila drugim devojkama- onim sa instagama, fejsa, itd. Zaista sam bila fascinirana njihovim telima i verovala da nikad neću moći da izgledam ni približno dobro. Naravno, mišići se sedimentišu godinama, pravilnom ishranom, treningom i odmorom. Većina tih devojaka sa društvenih mreža koristi suplementaciju, ili čak i hemiju, anabolike, fotošop, imaju profi fotografa, itd. Budimo realni, i te prepičke sa društvenih mreža je nekad ostavio dečko, nadule su se ili su nervozne u pms-u, neispavane, možda nečim nesrećne, itd. Takođe, i pored genetike, nisu došle do tog savršenog tela preko noći. Bilo je tu dosta krvi i znoja. Ne bukvalno krvi, osim ako se ne bave borilačkim sportovima, ali znoja i te kako.

Takođe, kada volimo svoje telo, ono nam uzvraća tako što postaje sve lepše.

Dosta dugo vremena sam bila u fazonu treniram zbog sebe, ali moje telo ne može to, to i to. Logično da nikad od svog tela nisam očekivala da ću porasti ili da će mi porasti grudi, ali nisam verovala da će mi se ikada i jedan mišić ocrtavati ili da ću ja tako smotana ići na neki borilački sport i biti dobra u tome. Onda kada mi je prekipelo, a bolja reč je dopizdelo, da se divim tamo nekim ribama koje čak neću nikad ni videti uživo, ili videti bez profi rasvete, šminke, itd, odlučila sam da zavolim sebe, da poradim na svom telu još bolje i jače, a da pritom ne razmišljam o svojim manama, tipa kao svako tipično žensko- celulit, salo, podočnjaci, itd. Kako je vreme prolazilo, kako sam sebe više volela, shvatala sam i da se moje telo pozitivno menja!

Što više čovek trenira, to mu se više trening i traži! Samim tim motivacija postaje svakodnevica. Danas su lako dostupne motivacione poruke, citati, klipovi, filmovi, pesme i zaista pomažu!  Svaki pobednik je imao svoj početak, imao svoje teške trenutke, imao i svoje divne trenutke i ljude u svom životu na koje je ponosan i koji su ga terali dalje! Divno je imati poštovanje drugih ljudi što se tiče postignuća u treningu i kada vam genetika nije jača strana, pohvale, kada vam kažu da ih motivišete, e tada prosto ne smete da dozvolite da ne budete i dalje motivisani za trening, kako ne biste razočarali (sada ne više samo sebe, već i) te kojima ste bili glavna motivacija.

Danas sam bila mrtva umorna, bukvalno sam imala baš malo snage za baš jak trening kakav sam planirala. Nekad ne možemo da utičemo na stanje organizma. Volje za trening nije manjkalo, ali mi telo nije dozvoljavalo da odradim prejak trening, te sam skontala da neću moći da radim jak kardio, ali ću zato moći da budem na tegovima, na džaku i trbušnjacima, pa čak i u sauna, kojima ću nadoknaditi nedostatak dobrog kardia.

Sve to sam uradila i dobro se osećam, ne grize me savest, a mene inače kardio trening najviše opušta, ali, nerado priznajem, kombinacija kardia i tegova daje najbolje rezultate, još plus dobra ishrana koju nemam, jer se ne odričem ničega i kvalitetan san, koji, takođe nemam jer izlazim non-stop. I sa tako “slabijim” treningom sam razbila postojeću i prejaku upalu, tako da je moje telo spremno za sutrašnji trening. Čak i kada baš ne možete da se naterate da odete na trening, odradite kod kuće istezanje i telo će vam biti zahvalno, jer ćete na taj način istegnuti mišiće, opustiti celo telo i  biti manje podložni povredama i upalama! A i mišići će, iskreno, biti mnogo lepši estetski i neće biti onako zategnuti u smislu napeti!

Teško je ostati danas fokusiran i motivisan, kada niko oko tebe ne razume ono što radiš, ili što treniraš toliko, što ne odustaješ kada svi drugi odustaju. Takođe, niko ne razume kako i dalje možete da trenirate, da se borite, da uživate u tome, da verujete u sebe, da niste narkos, alkos itd, kada svi oko vas jesu i te kako poročni… Postajete zavisni od one rečeniće koju vam drugi upućuju, tipa: “Trening bez tebe nije trening, ti motivišeš, svaka čast, odakle ti toliko volje…”. Najbitnije je ne odustajati, nikada! Uspeh mora doći kad-tad! Verujte u sebe i kada niko drugi ne veruje i najbitnije je da sami sebe motivišete i da ne odustajete!

Samim tim što smo aktivni i zdravi, cilj je maltene ostvaren, a te varijacije od kilogram, 2, itd, koje malo naruše izgled s vremena na vreme, uopšte nisu toliko bitne i ne treba da nam kvare ni raspoloženje, niti išta!

Samo napred!

Ostavi komentar