Trčanje, sneg i imunitet

Trčanje, sneg i imunitet

Kao neko ko je bio sa maksimalno lošom cirkulacijom ceo život, apsolutno nezamislivo mi je bilo da poželim da trčim po zimi.
Jedva sam preživljavala i proleće i jesen, a čak mi je, često bilo hladnjikavo i preko leta. Zvuči čudno, a joše je bilo gore uživo. Nikakve čarape, helanke, jakne i bundice nisu pomagale… Pre trčanja sam stalno bila bolešljiva, jer sam non-stop bila u zatvorenom prostoru i stalno mi je bilo hladno., čak i pored džempera, centralnog grejanja i klime.
Onda sam, jednog proleća, sasvim slučajno poželela da promenim svoj život iz korena i da smršam, budem više na vazduhu kad već živim pored reke, a i da budem zdrava. Tako sam započela sa trčanjem, korak po korak, metar po metar i kilometric su se polako nizali, bez da ih osetim kao napor. Bivala sam sve zadovoljnija sobom, svojim izgledom, a bogami i zdravljem.
Pošto kod kuće imam trenažer iliti spravu za nordijsko skijanje, onda sam odlučila da ne trčim napolju preko zime, već da kod kuće odradim taj kardio trening. To mi se činilo kao dobra odluka, jer je baš te godine bila jako oštra zima. Imunitet mi je bio okej te godine, izlazila sam u kratke šetnje, a trenirala kod kuće, mada sam i dalje bila zimogrožljiva.
Posle godinu ipo dana od te zime, odlučila sam da se oblačim manje slojevito, ako ništa drugo, kad odem u solarijum, zaista me mrzi da skidam i ponovo na sebe da oblačim čitavih 250 slojeva odeće, zajebala sam i Nadu Macuru s tim, a bogami i svoj seksualni život, jer mi je sex kraće trajao od skidanja i oblačenja, naravno- šalim se, ali razumećete koliko je tu odeće u tonama bilo na meni.

14875968_10211151531291897_2107242864_o
Onda sam počela sa manjim slojevima odeće da trčim, mic po mic i došla sam do toga da od trčanja u skafanderu a preko zimskoj jakni i poludubokim čizmama, koje liče na patike, trčim u šorcu i duksu, a preko zimskoj jakni i letnjim patikama. Retko kad obujem čarape do kolena, koje na mojim jakim nogama izgledaju kao da treniram fudbal, mada verujem da se muškarci ne bi bunili da igramo u istom timu
Pošto sam i preko zime u suknjicama, šorcu, haljinicama i majicama na bretele, jako često čujem ono “Kako ti nije hladno, meni je hladno dok te gledam?!”, shvatila sam da sam se aklimatizovala na zimu, i da mi zima ne može ništa. Oni koji me znaju, znaju da čarape nosim samo kada izlazim negde, kada su posebne prilike u pitanju, i da mi nikad nije hladno. Lažem, hladno mi je kad se baš slojevito obučem, pa onda moj organizam više ne mora da se sam zagreje.

15036438_1256083004450952_7577892932078705145_n
Da se vratimo na trčanje po snegu- pravo je uživanje trčati po škriputavom snegu, nema nigde žive duše, ako trčim sa psom, on je mešanac 2 ovčara i ne postoji veća sreća od njega na snegu, da vidite tu radost, to trčanje, to valjanje po snegu i jedenje istog, još ako se igra s nekim psom, ili se trkamo… Nije uopšte klizavo kako sam mislila, niti mi smeta hladan vazduh, osim kad nije Košava, a onda stavim šal preko usta i onda ponovo bude sve u redu i lepo. Onda kad dođem kući istegnem se i opustim u toploj kupki, nakon toga ide ručak- topla supica, piletina, neka salata i parče hleba, nakon toga odmorim uz knjigu, dobar film, i onda uveče na još po neki trening, pa u izlazak.

Toplo preporučujem trčanje po zimi!
Vidimo se na stazi!

Ostavi komentar