Top 10 operskih dela

Top 10 operskih dela

Ljudski glas je Božji najlepši instrument, a mešanje glasova i muzičkih instrumenata u kontekstu dramatične vizuelne prezentacije predstavlja zenit ljudskog umetničkog ostvarenja. Ispod možete pronaći listu najslušanijih, najpoznatijih i najposećenijih opera ikada.

  1. Antonio Vivaldi: L’Olimpiade

     Vivaldi je i sam sebe smatrao piscem opera, i on je zaista veći deo svoje karijere proveo pišući opere  tokom svojih putovanja Evropom. Ovo delo, iako se smatra dramom, može se reći da je to zapravo jedna ljubavna priča koja se odvija u drevnim olimpijskim igrama.

 

  1. Hektor Berlioz: La Damnation de Faust

Iako Eros može ispoljiti Božiju ljubav, on je takođe može i uništiti. Ovo je tema Faustove opere, koja je zasnovana na Getevoj poznatoj priči. Iako tehnički ovo ne spada u operu, ovo delo važi za jedno od najpopularnijih i najzapamćenijih dela koje je produkt operske kuće “Metropolitan Opera”.

 

  1. V .A. Mozart: Le Nozze di Figaro (Figarova ženidba)

Možda jedna od najzanimljivijih Mocartovih opera pod nazivom “Figarova ženidba” ili pak “Ludi dan”, je napisana 1786. godine, prema istoimenoj pozorišnoj komediji francuskog književnika Bomaršea. Libreto za ovu operu napisao je Lorenco da Ponte, na italijanskom jeziku. Uvertira ove opere je izuzetno popularna i vrlo često se izvodi nezavisno od opere.

 

  1. V. A. Mocart: Don Giovanni

U vreme kada je opera bila ili buffa ili serija, Mocart i Lorenzo da Ponte stvorili su ono što su nazvali dramom giocoso (“jokularna drama”), a Mocartovo remek-delo čudesno kombinuje ozbiljne, čak i zastrašujuće, sa duhovnim. Priča se odnosi na istoimenog aristokratu čija je opsesija u životu da ima što više žena. Kao i uvek, Mocart je fasciniran čovekovim odnosima. Opera je izazvala debatu od svoje premijere.

 

  1. Žorž Bizet: Karmen

Na osnovu novele “Prosper Mérimée’s”, parcela se zasniva na zavođenju istog karaktera i korupciji Don Džosea, španskog oficira koji napušta svoju porodicu, svoju dužnost, svoju vrlinu, i konačno svoju dušu u korist njegove sveobuhvatne želje da poseduju predivnu cigančicu.

  1. Gioacchino Rossini: Seviljski berber

Ako bi postojao “naslednik” Mocarta, to bi verovatno bio Rossini, iako njegove oproštajne opere ne prate Mocartove uzvišene dubine. Rosini je imao samo 24 godine kada je napisao ovo delo. Ovo delo važi za najpoznatije delo italijanske opere.

  1. P. I. Čajkovski: Eugene Onegin

Bazirajući se na predstavi Aleksandra Puškina, Evgenije Onjegin govori o tragičnoj priči o lepoj mladoj ženi Tatjani, koja se zaljubljuje Evgenija. Međutim, Onjegin je oprezan čovek i nije u mogućnosti da vrati Tatjani ljubav. Tokom svoje interakcije sa Tatjanom i njenom sestrom, Onjegin završava u sporu sa svojim prijateljem, i na kraju ga nevoljno ubija u dvoboju. Nakon mnogo godina daleko od Tatjane, Onjegin shvata da je zaista voli. Ali, prekasno je: Tatjana se udala za princa gde je postala odlučna da ostane verna, uprkos njenim još uvek aktivnim osećanjima za Onjegina. Opera se završava sa Onjeginom u očaju zbog ovog odbacivanja.

 

  1. V.A. Mozart: Die Entfuhrung aus dem Serail (Otmica iz saraja)

Otmica iz saraja je opera u tri čina. Pisana je u formi muzičke igre. Autor libreta je Kristof Fridrih Brecner. Premijeru je imala u Beču 1782. i odmah je postigla veliki uspeh. Smatra se prvom zrelijom Mocartovom operom.

U operi heroj Belmonte pokušava da spase svoju dragu Konstancu iz saraja paše Selima. U tome mu pomaže sluga Pedrilo.

 

  1. Hector Berlioz: Benvenuto Cellini

Sin ateističkog oca i rimokatoličke majke, Berliozov opus često odražava ovo dvostruko religiozno nasleđe. Međutim, u Čeliniovoj operi vlada humanistička strana kompozitora. Ovo je priča o istoimenom renesansnom umetniku koji je napravio veliku statuu Perseja koji je srušio glavu Medusa.            Umetnik koji prevazilazi sve prepreke, uključujući one koje je postavila Crkva, da pronađe svoju pravu ljubav, i pokaže da je čovek zaista mera svega.

 

  1. Giuseppe Verdi: La Traviata

Travijata je opera u tri čina italijanskog kompozitora Đuzepea Verdija. Libreto je napisao Frančesko Marija Pjave prema drami Dama s kamelijama, Aleksandra Dime. Premijera je održana 6. marta 1853, u Teatro la Feniče u Veneciji.

Ime „travijata“ bukvalno znači „žena koja je zalutala“, ili figurativnije „ona koja je posrnula“, što je alegorija na palog anđela, Satanu.

Opera je smesta postala veoma popularna i nalazi se na standardnom operskom repertoaru.

Tekst: Aleksandra Bojković

 

Ostavi komentar