Tišina

Tišina

Kao lepet krila čuju se koraci neki,

Kao najlepši šapat odzvanjaju u tamnoj noći,

Nagoveštavaju da će ona doći…

Kao svilene niti čuju se koraci meki.

 

Približavaju se ponoćnoj samoći,

Koraci teški i ludi,

Koraci hudi…

Dolaze uvek posle ponoći.

 

Dobro si znana tišino čujna,

Ti što se spremaš kao noć olujna.

Dobro su znane zavodničke reči tvoje,

Razgovori provedeni u dvoje.

 

Umešnost je tvoja govor bez reči,

Ćutanje koje sve leči.

Razgovori bolni, dugi,

I preparati mnogi drugi.

 

Kao dve duše stopljene u jedno biće,

Posmatramo kako sviće

Kako jutro odnosi tvoju smirenost dragu,

Kako ludilo “već” leži na kućnom pragu.

 

Poput lopova tiho se iskradaš,

I samu me ostavljaš.

Ostavljaš me među ove poludele ljude,

Koji su uvek spremni drugima da sude.

Ostavljaš me u ovom opakom svetu,

Gde svakodnevno traže svoju metu.

Odlaziš i za sobom ostavljaš buku od hiljadu nepromišljenih reči,

Odlaziš, a znaš da me tišina jedino leči.

 

Piše: Jovana Krstić

Foto: unsplash.com

Ostavi komentar