Teretana – nekad i sad

Teretana – nekad i sad

  Pisaću vam o jednoj temi koja vam možda neće biti toliko interesantna, ali jednostavno imam želju da vam približim nekadašnje uslove za trening, dolaženje do određenih suplemenata, učenju o tehnici treninga i još mnogo toga.

  Naime, tih davnih osamdesetih godina i početak devedesetih, osim kućnih varijanti improvizovanih teretana, nije postajala niti jedna javna teretana, dostupna svima. Bilo je nekih manjih, ali one su bile u sastavu nekog sportskog društva, pa ako niste član istog, niste mogli ni ući, a kamo li trenirati. Onda se jednog dana pročula vest, da je u nekoj prostoriji u okviru sportskog centra, neko otvorio teretanu, koja je bila dostupna svakome. Dečko je iz inostranstva doneo i opremio teretanu sa spravama i tegovima, za koje do tada nisam ni znao da postoje (smith,leg-press,leg-kurl…i mnoge druge mašine za trening).

img-20151102-00102

     Svi smo tada potrčali tamo, a pojma nismo imali ni šta, ni kako, ni koliko. Kapa dole tom momku, jer je muke video sa nama, koji smo mislili da sve znamo, a u stvari nismo znali ništa. Elem,svi znate ko je Petar Čelik. Davne 1974. on je bio jedini poznati bilder u Jugoslaviji i osnovao je svoj časopis za body-building pod nazivom “HERKULES”. To je bio jedini časopis koji nam je, tadašnjim klincima, bio dostupan, ne bi li iz njega nesto naučili. U njemu je bilo objašnjeno kako, koliko, zbog čega treba trenirati i to te je bilo objašnjeno jezikom koji su svi razumeli. Ko je imao časopis, pročitavši ga, davao je prijateljima iz teretane i tako u krug. Onda se jednog dana pojavio časopis “FLEX”. Našoj sreći nigde kraja. Međutim, postojao je jedan problem. Bio je preskup. Onda smo skupljali novac po teretani i zajedno kupovali i bukvalno gutali svaku reč iz njega. Nije bilo ljubomore, zavidnosti, svađa, neslaganja, a ponajmanje tuča među nama. Poštovali smo se i trenirali. Treninzi su postajali sve jači i naporniji, a mi smo se radovali svakom napredku. Ne samo svom, već svakog od nas. Gledam kolika je razlika, tada i sada. Neuporediva. A vi poštovani čitaoci, čitajte malo između redova. Razumećete.

SUPLEMENTI -Petar Čelik je u Knjaževcu imao malu fabriku za proizvodnju proteina.Pa čak ni oni nisu bili dostupni na trzištu tako lako. Cena istih nije bila nimalo naivna. Međutim, snalazili smo se nekako i dolazili do istih. Sećam se da sam jednog dana, posle grdih obećanja apoteke iz mog grada, da će iste dobiti, seo u svoj auto i otišao pravo u Knjaževac. Nista nam nije bilo teško. Bitno je bilo trenirati i koliko toliko napredovati. Ovim hoću da kažem. Danas je napredak, veoma brži i lakši. Koliko je zdraviji, e to ne znam. Vi procenite sami. U daljem tekstu ću Vam pisati o samom treningu, ispravljanju grešaka u njemu, druženju i poverenju. Čitamo se. Pozdrav

Piše: Marko Timić

Ostavi komentar