Tamara Kučan: “Profajler je nadmašio očekivanja”

Tamara Kučan: “Profajler je nadmašio očekivanja”

“Profajler’’ je opravdao očekivanja i sudeći po utiscima čitalaca, nadmašio je ’’Indigo’’ za koji su govorili da je vrhunac mog spisateljstva.

1. Beograđanka je tvoj prvi roman. Kako se danas osećaš kada se setiš vremena kada si ga pisala?

Po pitanju svog spisateljskog početka imam pomešana osećanja. Kada se setim romana ’’Beograđanka’’ osetim se ponosno jer sam uspela sa samo sedamnaest godina da objavim svoj prvi roman. No, pomalo se i stidim svoje dečije naivnosti i prve knjige… Moje pisanje je znatno napredovalo. Kada se setim tog vremena, svih okolnosti, načina na koji sam se surela sa svetom pisane reči i izdavašta… Nažalost, osetim i mučninu. Nije to bilo tako jednostavno kao što izgleda. Bilo je tu i suza i srušenih snova, i bolnih suočavanja…

2. Od tada je prošlo dosta vremena koje si ti mudro iskoristila i svoje pisanje dovela do savršenstva. Objavila si još devet romana, nakon „Beograđanke“. Koji roman ti je posebno drag, ukoliko imaš favorita?

Čitalac ima uvid u ispričanu, napisanu priču, a svaka knjiga skriva priču – koju proživljava samo pisac. Sa svakim romanom sam učila, odrastala, upoznavala svetove i problematike koje su mi pre pisanja bile daleke i strane. Usudila bih se da kažem da me je svaki roman menjao, terao na preispitivanje. Moji prvi romani su velika škola, simbol su borbe jedne klinke da istraje u ostvarenju svog sna, dok noviji romani predstavljaju rizik, često stavljanje glave u torbu da do pojedinih informacija i sagovornika dođem, prevazilaženje i pobeđivanje sebe. Zato, teško je izdvojiti favorita. Svaka knjiga je mala, zasebna revolucija.

3. Vratićemo se na romane. Sada nam reci nešto o sebi. Ko je Tamara Kučan kada dođe kući i izuje cipele?

Izazov za svakog ambicioznog psihijatra. Šalu na stranu… Još uvek nisam pronašla odgovor na to pitanje i čisto sumnjam da hoću.

4. Da li si zadovoljna time kako publika reaguje na tebe i tvoje romane? Poznato je da imaš divnu interakciju sa svojim čitaocima. Ima li neki komentar koji ti je posebno drag i koji ti se urezao u memoriju?

Svaki komentar mi je drag, volim da saslušam utiske čitalaca, volim da porazgovaram sa njima o temama koje obrađujem, o problemima kroz koje junaci prolaze. Ne bih da budem pristrasna ali najčešće se prisetim duhovitih komentara na temu svoje surovosti prema sudbinama junaka. Ovih dana kako uveliko pišem nastavak romana ’’Profajler’’, drugi deo sajber trilogije, često mi u glavi odzvanja komentar: ,,Bravo za istinu zvanu mašta.’’ koji je čitateljka poslala u svojim utiscima o pomenutom romanu.

5. Slušaš li muziku dok čitaš ili pišeš i koju? Da li te muzika inspiriše?

Muzika me ne inspiriše, ne slušam je dok čitam ali je prateći deo pisanja. Naravno, postoje trenuci u pisanju koji zahtevaju apsolutnu tišinu, poput pisanja raspleta priče. Mogu da pišem samo uz muziku koju volim, koja me ne uspavljuje i ne dozvoljava mislima da lutaju. Najčešće je to tvrđi rok i metal, na kome sam odrasla.

6. Gde pronalaziš inspiraciju za naredni roman? Kako je nastao „Profajler“?

Još uvek ne mogu da odlučim da li je meni sve inspirativno te se dogodi da fiksiram nešto o čemu ću pisati ili me pak inspiracija sama nađe. Iskreno, ne znam gde sam pronašla inspiraciju za roman Profajler. Samo mi je jednog dana kliknulo: hakeri, krekeri, deep i dark web. To se dogodilo dok sam pisala svoj prethodni roman Indigo, koji nema dodirnu tačku sa Profajlerom.

7. Na sajmu knjiga odazvanost tvojih čitaoca je bila zapaženo velika. Kako se osećaš kada ti ljudi prilaze i koliko si zadovoljna odazivom publike na tvoj novi roman?

Prezadovoljna sam. ’’Profajler’’ je opravdao očekivanja i sudeći po utiscima čitalaca, nadmašio je ’’Indigo’’ za koji su govorili da je vrhunac mog spisateljstva. Na Sajmu je bilo mnogo čitalaca i susret sa njima daje smisao svim neprospavanim noćima. Iskreno, pomalo sam zbunjena kada mi ljudi prilaze iako u tome istinski uživam. Sudeći po mojim knjigama, niko ne bi rekao ali spadam u stidljive osobe, često se zbunim kada sretnem čitaoce, nekada ne znam adekvatno da odgovorim na lepe reči ili emotivnu reakciju, ali unutar sebe se tresem i proživljavam uragan emocija.

8. E, sad bismo mogli i da se pozabavimo tvojim izdavačkim preduzećem. Kad bismo oduzeli činjenicu da objavljujete knjige. Šta bi predstavljao Urban Art? Ko su ljudi koji stoje iza njega? Da li si ponosna kada se osvrneš unazad i vidiš šta si sve postigla sa tako malo godina?

Urban Art predstavlja ludačku kreativnost, vašar žanrova, ideja, entuzijazma. Iza Urban arta stoji moja malenkost, okružena timom mladih, energičnih, obrazovanih saradnika od kojih svako na svoj način doprinosi da budemo ovo što jesmo. Književnosti ne pristupamo sa dubokousađenim predrasudama, izbegavamo sva bizarna etiketiranja, svojim trudom i radom pokušavamo da srušimo mit o mladima kao beznadežnim lenjivcima koje ne čitaju, ne rade na sebi, beže od umetnosti u jeftinu reality senzaciju. A kad smo kod ponosa… Da, svakako jesam ponosna ali ne dozvoljavam sebi da se odlepim sa tla. Može to još bolje, još kreativnije… Tek smo počeli.

9. Da možeš samo jedan savet da daš svim svojim čitaocima, koji bi to savet bio? A da možeš da se vratiš unazad, u period pred objavljivanje svoje prve knjige, šta bi sebi rekla?

Da se u životu, kao i u knjigama najlepši i ključni trenuci kriju između redova. Da mogu da se vratim nazad, u tu 2007. godinu kada je sve počelo… Svakako bih sebi solila pamet ali sada, sa ove tačke gledišta… Zaista ništa ne bih promenila.

10. Tvoja poruka za čitaoce „Našeg malog skladišta“ bi bila:

Čitaocima ’’Našeg malog skladišta’’ želim da skladište u sebi i svojim mislima smo lepe trenutke vredne sećanja.

 

Razgovor vodio: Uroš Timić

Ostavi komentar