‘Mogla bih zauvek da sedim ovde. Ova lepota je neponovljiva. ‘, pomislila je, sedeći na klupi pored reke. Bilo je to jeseni hiljadu devesto devedeset i neke. Danima je dolazila na isto mesto, sedela, čitala i uživala. Posmatrala je ljude oko sebe. Bilo je tu male dece, staraca, ljudi kojiSaznaj više

Ti si u mom vrtlogu merljivosti i nesamerljivosti, gde suštine i ima i nema, zavisi, samo kako stvari gledaš, činove i reči moje odgonetaš. Da li je ovo samo susret ili i nešto više? Možda je i manje. – odgovara mu Mera uz mig. Sssss, ššš… Tiho! Kupa se. NeSaznaj više

Nemam ni ja neke godine u suštini, ali i na njih si uspela da baciš mrak. I da od mojih dvadeset i sedam napraviš petnaest. Da, to samo ti možeš. Da od muškarca napraviš dečaka. Klinca, bre, šta dečaka? I sedi taj klinac pored tebe. I čeka da kažeš nešto.Saznaj više

Često sanjam. Sanjam rečne duhove i sirene svoju majku kako me grdi, svog oca u uniformi. Često sanjam i nju ,moju princezu. Sanjam je u roze haljinici .Stalno me zove da podjem za njom , obećava mi da će me izvesti iz mraka. Kada bih samo mogao da se setimSaznaj više

Disajni putevi zatvoriše se. Glava mi je bila u vodi? U tečnosti? U… Glava mi je bila u pritvoru nekakve opne. Maske? Lice oca smešilo se. Davila me je kiselina. Kiselina koja… Koju sam proizveo upravo ja… Otvorih oči. Oh, ne. Ipak ne. Oko… Otvorih oko. Otvorih ga da bihSaznaj više

Imaš samo jedan zadatak. Da ne pogledaš dole. Pitanje… da li bi pogledao? Hodam. Hodam… putem. Da li je to zaista put? Ne smem da gledam. Oči uprte napred. Posmatram svoju budućnost. Stvaram je… zašto? Magla. Magla je jedini prikaz. Ili prikaza? Prikaza koja gleda… gleda u… mene? Strah meSaznaj više

  Мирно лице. Влажни прсти. Ваздух који гуши. Полу мрак у предворју. Предворју смрти.      Бојим се да подигнем поглед, можда ће приметити моју несигурност. То не смем да дозволим. Не овај пут. Карте ми клизе низ влажне прсте. Правим се да не примећујем. Тренутак који ће ме усрећити илиSaznaj više