Strah: korist ili disfunkcija

Strah: korist ili disfunkcija

Kao i svaka stvar, strah takođe poseduje i onu drugu, negativnu stranu jer kako nas može odbiti od nevolje tako nas može odbiti i od nepoznatog u kom se može kriti sama korist za nas.

Piše: Nikola Miladinović

Šta je strah?

Strah je osećaj, a osećanja pripadaju grupi nesvesnih događaja. Dakle: strah se budi obično bez naše volje i služi da nas udalji od potencijalne opasnosti i to mu je pozitivna strana. Kao i svaka stvar, strah takođe poseduje i onu drugu, negativnu stranu jer kako nas može odbiti od nevolje tako nas može odbiti i od nepoznatog u kom se može kriti sama korist za nas. Uočili smo da strah može biti naša korist, takođe i naša disfunkcija.

Kada je korist a kada ono drugo?

Jako je bitno uočiti pokretač straha, pronaći da li je taj pokretač naša nesvest ili realna opasnost. Kada je nesvest pokretač straha onda nemamo odgovor na pitanje zašto se plašimo? Imamo samo nelagodnost rešenu da nas otera od situacije koju ne poznajemo, bila ona opasna ili ne, napustićemo je jer želimo povratiti mir i osećaj sigurnosti. Ovakav strah je blokada koja ne dopušta svesti da obradi situaciju u kojoj se čovek nalazi. Takođe ne dopušta čoveku da izabere razumnu akciju te se može desiti da ishitreno donese fatalnu odluku u momentu eksplozije straha. U ovakvim situacijama strah je naša disfunkcija, to znači da nas može uvaliti u nevolju iako je tu da nas zaštiti.

Kada je korist?

Strah je nesvesna poruka a čovek je svesno biće. Dakle, vidimo li tigra obuzeće nas strah gotovo iste sekunde, to će nam dati maksimum vremena za beg od realne opasnosti i ovo mu je jedina korist. U ovoj situaciji pokretač straha je realna opasnost. Realni i nerealni, racionalni ili iracionalni strahovi su poruke podsvesti da smo u opasnosti ili mogućoj opasnosti. Faktor koji određuje pozitivan ishod u ovakvim situacijama zove se svesnost.

Kako da nadjačamo strahove i uvek postupimo ispravno u situacijama koje ih bude?

Kao što sam rekao na početku teme, strah je osećaj. Osećaj je mehanički odgovor na spoljašnje situacije, nekada je odgovor i na naše razmišljanje o budućem lošem ishodu. Sada kada znamo da je to nešto što se događa, i kada treba i kada ne treba, imamo razlog da osećaj zvani strah dovedemo u pitanje kada se pojavi. Sve što treba raditi kada se strah pojavi ukoliko situacija ostavlja vremena razmišljanju jeste shvatiti da reakcija koju planirate preduzeti nije birana već ishitrena. I da sledeći korak treba izabrati a ne postupiti po onom koji se nametnuo. To će pažnju čoveka preusmeriti sa misli o napuštanju situacije na samu situaciju. Svest koja postoji da obrađuje informacije počeće da posmatra osećaj, preuzeće odgovornost i utišati alarm jer on postaje nepotreban kada smo budni i svesno posmatramo. Takođe, nepoznato će istražiti a onda će čovek imati adekvatan odgovor na pitanje da li je nešto opasno ili nije te će otići ili ostati. Ovo je proces koji se odvija u sekundi, naše je samo da ne uzmemo opciju koju nam ponudi strah. Vremenom ćemo na pojavu straha postajati sve brži u donošenju ispravnih odluka kao i u pobeđivanju strahova. Pobeđivanje strahova nije ništa drugo nego istraživanje sebe i situacije u momentima kada se situacije dešavaju. Takođe ovo možemo nazvati prisustvom u sadašnjem trenutku a tu se nalaze uzroci svih bitnih događaja. Ako bih morao da ukratko prenesem sve bitno o strahu, zvučalo bi ovako:

Strah je poput psa koji laje u daljini, pre nego što odustanemo treba da pogledamo da li je uopšte na slobodi.

Ostavi komentar