Sportski horor: Kako da treningom prebolite bivšeg!

Sportski horor: Kako da treningom prebolite bivšeg!

Od svih situacija u životu je važno izvući nešto produktivno, ja sam naučila kako da ljudima ne dozvolim da mi remete pozitivan stav prema sopstvenom telu i životu, da ne utiču na moje emocije, koje telo prati.

Svi znamo da je raskid šok kako za dušu, tako i za telo. Neki se ulenje, pa ne treniraju, neki se ugoje, neki smršaju, neki ne izlaze iz teretane, i tako. Svako od nas ima svoj mehanizam odbrane i princip reagovanja na tu situaciju.

Neki raskidi su manje bolni, neki su toliko stresni da i par meseci nakon toga budete i dalje u šoku na koji način se to desilo… Neki budu i godinama kasnije bezbolni, čak ste jedva čekali da raskinete i telo vam je i više nego zahvalno zbog toga – počeli ste da izgledate bolje nakon raskida, nego za vreme veze (što zbog silnih svađa, nedostatka odnosa, nedostatka empatije, slobodnog vremena i ljubavi, itd.)

Svi smo mi različiti i nisu svi dovoljno psihički jaki,a može i da se kaže manje emotivni da pređu preko prekida komunikacije sa voljenom osobom.

Kako mi ova godina nije donela nimalo sreće u ljubavi, barem ne duže od par meseci, nakon čega sam brojala sreću sitno, u danima, onda sam nakon prvog većeg zaljubljivanja bila jako povređena, doduše, možda je to moj ego bio više nego ja, jer, zamisli, svima prijavih da imam dečka, a on mučenik nestade. (Na vreme je uvideo da me je lakše obući nego nahraniti). Po prvi put u životu se ne prolepšah nakon raskida. To prolepšavanje nekako ide iz glave, u smislu, hajde da budem bolja nego što sam bila dok sam bila s njim, malo iz inata.

Po prvi put sam patila u sebi, naravno, kako to već ide, uz tonu hrane poput grickalica, pizza, slatkiša, dok posle 2,3 nedelje gojenja, a u isto vreme su i povrede kulminirale, SVE IDE IZ GLAVE, POTPISUJEM DA TELO REAGUJE NA EMOCIJE i SIGNALE IZ MOZGA!  Iako je muški pol pozdravio moje gojenje, jer sam konačno dobila neke obline i nisam više bila izdefinisana, meni se to nije sviđalo, jer apsolutno ni jednim aspektom svog života nisam bila zadovoljna…

Onda sam shvatila sledeće: taj dečko svakako nije vreme provodio uz grickalice i sedeo kod kuće, da apsolutno niko ne zaslužuje da patimo i da nazadujemo iliti stagniramo zbog nekoga, da nam neko traći energiju i da ispadne nekorektan prema nama. Zato sam se posle toga bacila u žešći trening, još više radila na sebi i zavolela sebe i upoznala još bolje ljude i momke, uvidela i nove vidove treninga i motivisala se da još bolje izgledam! Još uvek traje oporavak od povrede, ali, nakon te veze svakodnevno trčim minimum 5km, a neretko i 10km, par x nedeljno idem u spa, svaki dan pročitam makar 10ak stranica knjige i nakon drugih veza i raskida nakog toga sam samo još jače trenirala, i nisam propatila ni 2h, bukvalno sam bila u fazonu- okej, ljudi su takvi i ne zaslužuju moju energiju. Ako će da mi je povećavaju, može, iscimaću se oko njih, ako osetim da mi je smanjuju, bolje da smanjim kontakt s tim energetskim vampirima i to je to. Trening mi podiže energiju i predivno je kada slučajno sretnem ljude sa kojima sam davno trenirala, pa mi kažu da i dalje treniraju, da sam ih motivisala svojom upornošću! (Ne izgledom – izgled je relativna kategorija, i kao što smo do sad , u ovom tekstu objasnili, zavisi od zadovoljstva sobom, zdravlja i ljudi koji nas okružuju.)

Od svih situacija u životu je važno izvući nešto produktivno, ja sam naučila kako da ljudima ne dozvolim da mi remete pozitivan stav prema sopstvenom telu i životu, da ne utiču na moje emocije, koje telo prati (seduce her mind and her body will follow, rečenica koju pravi muškarci i koriste u pravom životu), naučila kako da se odnosim prema sebi, ishrani, kako da vodim daleko zdraviji i srećniji život od onog ranije i da se ne opterećujem pogrešnim ljudima i situacijama!

Dakle, držite fokusiranost na zavidnom nivou, dešavaće se i padovi motivacije i nepredviđene situacije, ali, ne odustajte od cilja, čak i kada je najteže idite na trening, izduvajte se, ne budite u kući u 4 zida sa onom depresivnom ishranom o kojoj ću pisati u narednim tekstovima (čak imam na fbu sliku šta jedu usamljene devojke – tipa 5 vrsta čokolade, keksova, itd.), napravite fazon i od tog raskida, ja tog bivšeg zovem Hudini. U svemu treba videti neku pozitivu, a ja sad gledam da trčim što brže i da udaram još jače, tako da sledeći dečko niti može da mi pobegne, niti sme (šala).

Poenta je – šta god da ti se dešava u životu – smej se, treniraj, izlazi, ne razmišljaj previše, nije tvoja krivica i ljudi će svakako dolaziti i odlaziti, pa im ne treba pridavati previše pažnje i emocija, osim onoliko koliko oni nama pridaju i zaslužuju!

Ostavi komentar