Sport i energičnost

Sport i energičnost

Pošto baš aktivno treniram već nekih godinu dana, a pod aktivno podrazumevam i po 2,3,4 treninga dnevno, jer osećam da moje telo može da podnese toliko treninga. Kada mi ne prija da treniram, kada osetim da mi treba odmor, ja odmaram, kao što će to biti slučaj danas, ili kad sam cele prošle nedelje izbacila trčanje, jer sam se posvetila drugim treninzima.
Sve više razmišljam odakle mi toliko energije za trening??? Inače sam izuzetno lenja osoba, i po ceo dan ne ustajem iz kreveta, jedino za šta nisam lenja je učenje i eto, treninzi, mada do pre 2,3 godine nisam mogla ni to da se nateram.
Jednostavno, kada sam preživela neke porodične tragedije i sopstvenu bolest gde nisam mogla da ustanem iz kreveta, to je sad daleko iza mene i zaista nebitno, osetila sam ekstremni nalet energije, onako iz inata na svoje pređašnje stanje, i poželela ne samo da trčim, nego da se vratim aerobiku, pa kad sam videla da pucam od energije i nakon aerobika- 7x nedeljno trčanje po 6,5km dnevno i više i 3x nedeljno aerobik, onda sam krenula na tae bo- još 3x nedeljno, tako da sam išla na fitness 6x nedeljno a trčala 7x, onda sam i za to pucala od energije, iako sam samo nedeljom imala jedan trening dnevno. Onda sam pojačala trčanje jer sam se spremala za polumaraton, i za to sam bila i više nego spremna (ne trčim brzo, ali sam mogla jako dugo i puno po kilometraži da trčim, ali nikad nisam namerno poboljšavala svoj tempo, jer me smara da trčim brzo, kao što već rekoh, trčanje mi nije primarni i najbitniji sport, ali je najbolji za kondiciju), onda sam počela sa kik- boksom, pa sa intensitijem, pa s boksom, pa s grit plyo. I još uvek pucam od energije, pa sam počela is a H.O.P-om- to su sve najintenzivniji fitness programi.
Nisam baš jutarnji tip osobe, i jako malo spavam, pa se zaista preispitujem odakle mi toliko energije, s obzirom da ne treniram onako opsesivno, niti je razlog skidanje ili dobijanje kilograma, niti bilo koja druga frustracija, pošto sam našla svoj mir i ono što me puni energijom- a to je trening.

DSC_7575
Ta energija, taj osmeh koji imam nakon i za vreme treninga, stav i volja verujem da su nešto što ne može a da se ne primeti. Zategnuto telo u našim godinama (još uvek 24), uglavnom imaju sve devojke, pa se po tome obučene i ne razlikujemo mnogo, ali jednostavno verujem da iz mene izbija određena količina energije , harizme, pozitivnog pogleda na svet, koji zaista ne mogu da sakrijem, i to mi se sviđa.. Jednostavno, mnogo manje sam nervozna, mnogo me manje boli stomak tokom menstruacije, gotovo i da ne boli u opšte i mogu da treniram svih 7 dana, sve gledam sa pozitivnog aspekta u smislu da se manje nerviram oko gluposti i umem da razlikujem šta mogu da promenim, a šta ne, imam snage da pored 4h treninga dnevno i silnih obaveza po kući, pisanja tekstova, pisanja master rada, pomaganja starijim komšijama tako što im odem do prodavnice, malo popričam s njima, vodim psa na svakih 3,4h napolje u duže šetnje, itd. (Znam da mnogo vas ima i više obaveza jer rade po 8 i više sati, ja ću raditi od kuće isti taj broj sati dnevno, ali bar je od kuće, pa donekle i već sad razumem koliko je to lepo i naporno). Naravno da je teško izdvojiti vreme za trening, ali znam mnooooooogo uspešnije ljude od sebe, koji rade i više od 8 sati dnevno, pa postižu da brinu o svom izgledu, a samim tim i zdravlju. Sve je stvar izbora i volje. Brinuti o svom zdravlju i izgledu je jednostavno način života, a pritom ne zapostavljajući obrazovanje, informisanost, ljude oko sebe, itd.
Probajte, pa ćete videti koliko ćete imati više energije za posao koji obavljate, takođe, jeste teško kada su svi oko vas umrtvljeni, kada niko ne trenira, sve ih mrzi, vreme provode blejući napolju, duvajući, alkoholišući, ali ni to nije izgovor, u takvu masu se zaista ne treba uklopiti, makar bili crni labudovi. Namerno kažem labudovi, jer ovca simboliše glupost, a labud prefinjenost, lepotu, ekstravaganciju, neki ideal i nešto teško dostižno, eleganciju, i uglavnom, sve pozitivno, a što se izdvaja iz obezličene mase.

DSC_7574
Sve je više nervoznih i devojaka i momaka, koji ne kanališu energiju na pravi način. Umesto da se okrenu zdravijem načinu života, samo kukaju, samo su nezadovoljni, u razgovoru s njima samo možete čuti kako im nešto ne valja, kako nisu zadovoljni ovim ili onim, kako nisu srećni, kako im se ne sviđa kako izgledaju, kako zavide drugima i traže opravdanje za svoje neuuspehe, kako misle da ništa nije bilo u njihovim rukama, te nisu mogli da uspeju, kako svi drugi imaju bolje od njih, kako imaju lošu genetiku- taj izgovor nije validan, kako nemaju vremena, kako su umorni, bolesni non-stop, itd, a recimo dok to pričaju, iz ruku ne vade cigare ili u najboljem slučaju flašu alkoholnog pica.
Dešavalo mi se čak i da se neki momci žale da mi je previse zategnuto telo, što me je dovelo do razmišljanja pa na šta su to oni navikli… Kakvo telo treba da mi bude sa 20 (i nekom) godinom. Pritom, nisam najzategnutija, imam i ja celulit, imam i ja salce, dešava mi se i da se nadujem, jer jedem kao manijak, baš sam hedonista po tom pitanju- recimo ne pijem i nemam druge poroke, ali uživam u hrani, i to lošem izboru namirnica- ta hrana jeste zdrava, ali loša kombinacija namirnica i jako puno sedenja u toku dana (način života pre nego što mi je u glavi “kvrcnulo” da počnem da treniram). Tako da, biće raznih trenutaka koji mogu da vas sputaju da trenirate, da vam smanje volju, ali je to zato što ste vi to dozvolili. Takođe, meni sad koja sam u ovolikom treningu je jako ružno da vidim dečka ili devojku koji apsolutno ne vode računa o sebi, takođe, ne volim ni ekstrem, jer onda vidim da nisu zadovoljni sobom iz dubine duše, ali kada je balans između obrazovanja, harizme, zdravog načina života, onda je to savršeno!
Dešava mi se i da budem premorena nekad pre, posle ili za vreme treninga, te onda smanjim intenzitet, jer ne uzimam nikakvu suplementaciju, čak ni vitamin, plus jesam meteoropata, što pokušavam da iskorenim, ali zaista jeste teško, na primer- kada pada kiša meni dodatno opadne moj preniski pritisak, pa mi se spava, mogu čak da zaspim za vreme treninga, iako sam spavala dovoljno sati u toku noći, itd. Ali, u svakom slučaju osećaj je bolji kada dignem svoju poveću guzu iz fotelje i ipak odem na trening, koliko god da me mrzelo. Svaki trening mi je drugačiji, pa samim tim i to ima svojih dodatnih čari- taj faktor iznenađenja, ko ima dozu avanturističkog u sebi.
Želim vam da uživate u treningu i svim pozitivnim aspektima takvog načina života!

Ostavi komentar