Smisao čitanja u doba interneta

    Smisao čitanja u doba interneta

 

Čitanje je skup operacija od percepcije, fikcije, kognicije do imaginacije i fantazije. Istorija čitanja započela je slikom. To su najpre bile slike na zidovima pećinama. Ono što je zatim sledilo jeste usmeni govor, pomoću koga su se prenosila usmena predanja sa kolena na koleno, i sa generacije na generaciju. Kolektivno pamćenje stvorilo je nacionalni identitet. Sa postojanjem nacionalnog identiteta, nastaje i kultura kao jedna prirodna duhovna pojava i civilizacija koja je materijalnog i internacionalnog karaktera.

Pismo je značajna tekovina u istoriji čovečanstva, tek sa njim misli su prenete na papir (hartiju) i tako sačuvana kulturna blaga mnogih naroda. Tokom istorije čovečanstva, promenile su se 4 paradigme čitanja: glinene tablice, svitak, pismo i elektronsko komuniciranje. Nije oduvek izgledalo čitanje kao što je danas, postojalo je čak u srednjem veku, kada su monasi pažljivo slušali jednog pismenijeg monaha kako im čita naglas, deo po deo rukopisne knjige, i tako sebi olakšavali posao prepisivanja odnosno umnožavanja knjiga. Takodje, u doba prosvetiteljstva čitalo se u dućanima, kafanama, gde je jedan čitao a drugi pažljivo slušali. Čitanje današnje dobilo jednu novu formu, preko Interneta. Da li su to listovi od hartije, ili na e – čitaču, potpuno je nebitno, jer su to samo dva različita pristupa knjizi, i važno je šta čitamo a ne odakle čitamo. Ono što je nosilac elektronskog doba jesu kratki formati teksta kojima je dodana prednost internetu. Izbegavaju se puni formati tekstova i celoukupnih književnih dela, i umesto čitanja takvih delova, pribegava se ”surfovanju” interneta. Središte komuniciranja medju ljudima postale su društvene mreže, zahvaljujući kojima smo postali sve više usamljeniji i udaljeniji jedni od drugih. U strahu da ne budemo odbačeni od zajednice, ne trudimo se da oživimo zapostavljene vrednosti. Zahvaljujući društvenim mrežama i takozvanim ”brzim” kucanjem teksta, zapostavlja se gramatika i pravopis. Samim tim došlo je do zapostavljanja knjige i ekspresnom interesovanju zabavnih aplikacija, i sl. Danas je prava retkost sresti  i videti osobu kako piše ljubavno pismo voljenoj osobi. Verovatno bi ga društvo ismejalo za takav gest ljubavi i načina izražavanja poštovanja i kulture. Pa tako postoje izopšteni naučnici, pesnici na koje smo skoro i zaboravili. Internet je jedan novi medij komunikacije koji nam pruža slobodu izbora, govora i mišljenja. Mi smo ti koji biramo šta ćemo čitati i koje ćemo izvore smatrati validnim. Pored svojih loših strana, kao što je to da je internet jedan haotičan, nesredjen sistem informacija koji nema utvrdjen sistem vrednosti, kao dobru stranu, možemo izdvojiti to što nam pomaže da razvijamo veštine pretraživanja i mišljenja. U svetu, a i kod nas sve više raste interesovanje za e – buk ili e – čitačima. To su elektronski uredjaji, koji imaju tačno i precizno utvrdjen informatički sistem po kojem se mogu smeštati izvori elektronskih knjiga, u jednu vrstu prenosive elektronske biblioteke. Sam smisao čitanja u eri elektronike jeste brz i lako dostupan pristup informacijama. Čita se lako štivo, zabavnog karaktera, nešto ozbiljniem čitanju vraća se zarad posla, obrazovanja i stručnog usavršavanja. Sve ovo iziskuje krizu čitanja i činjenicu da se knjige sve manje čitaju. Na ovo takodje utiče i škola, jer su nastavni plan i program preobimni, dodaju se novi predmeti, a stari se ne izbacuju, i samim tim teško je uskladiti osnovne životne obaveze sa obavezama iz obrazovanja, pa slobodnog vremena za neko slobodno čitanje, gotovo i da nema. Često se u svetu postavljaju raznorazna pitanja o kraju tema, sveta, pa i knjige. Umberto Eko zajedno sa svojim prijateljem Žan Klod Karijerom u knjizi : ,,Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga” detaljno vodi polemiku o tome, i kaže da je knjiga poput točka, čekića ili makaza. Knjiga će možda evoluirati u svim svojim sastavnim delovima ali suštinska misija čitanje će idalje ostati nepromenjena. Tačno je da će u jednom momentu doći do veće prodaje elektronskih čitača, ali će knjiga nastaviti da postoji idalje. Jer isto tako, pojava izuma Gutenbergove štamparije nije prekinuo postojanje samih svitaka, i rukopisnih knjiga. Knjiga će uprkos svemu doživeti još jednu renesansu: u eri elektronike, modernog doba, idalje će se usavršavati tradicionalni oblici.

Ne treba da se trudimo da budemo primećeni ističući poremećene sisteme vrednosti. Treba da budemo savremeni i da iskoristimo dobre strane interneta ( tehnologije) i da oživimo zapostavljene sisteme vrednosti. Nikad se nismo zapitali zarad čega se odričemo knjige? Knjige pre svega bogate naš vokabular, proširuju naše vidike, vode nas na mesta na kojima nikada nismo bili. Čovek koji je pročitao sto knjiga, je proživeo sto života. Takodje imamo onu izreku: ,,Koliko knjiga si pročitao, toliko vrediš”. Čitanjem bar na trenutak možemo da spoznamo čari i tajne koje nam vešto krije izmedju svojih korica, u svim svojim oblicima – knjiga.

Piše: Milica Vasković

Ostavi komentar