San svake devojke

San svake devojke

Belih konja ima na pretek, ali je prinčeva nestalo! To vam je izumrla vrsta. Čak i da vam se učini da je neki momak nalik princu iz bajki, raspalite sebi šamarčinu i probudite se!

San svake devojčice je da se uda za prelepog princa na belom konju, da ima svadbu veka i da živi u tom čarobnom zamku u nekoj dalekoj zemlji gde je stalno sunčano i da je svi opslužuju kao princezu, što i, jel’te, jeste.

Pa, drage moje da vam ja kažem: belih konja ima na pretek, ali je prinčeva nestalo! To vam je izumrla vrsta. Čak i da vam se učini da je neki momak nalik princu iz bajki, raspalite sebi šamarčinu i probudite se! Kao što rekoh – prinčeva nema više!  A taj zamak i ta svadba iz snova je nestala sa sve kočijom od bundeve i malim miševima drugarima – u vražiju mater! A sluge koje ste sanjale – pa imate ih. Sve te sluge, od pralje, batlera, kuvara do spremacice, peračice, peglačice i kuvarice – to ste vi.  U celoj toj bajci jedino ste vi realne i imate više uloga u jednom danu, nego što je imao Bata Živojinović (pokoj mu duši) za celu svoju glumačku karijeru.

Svaka iluzija o savršenom mužu, deci i braku ,nestane onig momenta kada stupiš u isti taj brak!

Prvih godinu dana sve ide po loju. Pogotovo ako ste u blagoslovenom stanju, pa kada dete dođe (nadajmo se prvom muškom, Bože sačuvaj devojčicu) vi ste carica, miljenica i kupaće vas u magarećem mleku ako treba. Kako dete raste rastu i vaše obaveze. Raspadate se kao nikada u životu, zarad tog malog stvorenja koje ste tako radosno nosile devet meseci ispod srca, a sada i u samom srcu za celi život. Pa onda opet druga trudnoća, pa beba nova u kući pored već malog deteta prepunog zahteva… Pa novi ritam i nova pravila… Svaki dan traje 48h jer oni nikako da legnu da spavaju,  vi više nemate snage da stojite, jurite, perete i sklanjate za njima koji su toliko neumorni da prvo vas sruše u krevet pa tek onda oni legnu.

Svaka majka koja kaže da je njoj uživanje da sve to radi – da jurca kao na trkama 24/7; da zaboravlja da li je jela ove nedelje ili popila onu ledenu kafu koju je skuvala pre više od tri sata, a o tušu i da ne pričam, da izvinete – ima problem neki. Žena mora da ima bar 10 minuta za sebe, a to je nemoguće pored male dece, koj,a ako nisu u kupatilu i prevrću peškire i kozmetiku, onda su u kuhinji gde vade šerpe i tanjire ili prosto pokušavaju da izvade onog čiku iz televizora da se malo sa njim poigraju.

Sa dva hiperaktivna deteta od pet godina i od jedanaest meseci, lično, više noge ne osećam, ruke od silnih sudova izgledaju kao sastavni deo sunđera ,a u glavi – fudbalski stadion… jer mi je mlađe (Bože moj) prohodalo sa deset meseci (a što da sačeka još koji mesec?), a starije živi svoj život iz crtaća (čas je vila, čas čarobnica, čas nindža ratnik), pa je opšta buka i halabuka od svitanja pa do posle sumraka…

U jednoj stvari će se sve majke sigurno sloziti: a to je da su naša deca pravi mali anđeli kada ih okupaš, očešljaš i spremiš za krevet i kada ih gledaš kako nasmejani sanjaju nastavak današnjeg dana i nestašluka. Zbog njih i treba da živimo, ali svaka žena na ovom svetu ima pravo da na sebe potroši barem tih 10 minuta u toku dana.

Do sledećeg susreta, dame i mame 😉

Vaša A.

 

Ostavi komentar