Salsa klub ,,Timba” – Srna Obradović

Salsa klub ,,Timba” – Srna Obradović

Muzika je odraz svesti i kulture svakog naroda, dok ples sa druge strane predstavlja spoj muzike, sporta i kulture, i u tom nekom preseku se pronalazi zajednička nit u interesovanju ljudi  za ples bez obzira na njihove godine i pol. Veliko nam je zadovoljstvo što smo posle pola decenije uspeli da steknemo prepoznatljivost i podelimo svoju ljubav prema plesu, kako u Obrenovcu tako i u Srbiji. Plan nam je da nastavimo rad na tom putu, ali i da polako steknemo prepoznatljivost van granica naše zemlje.

  • Kako si postala glavna instruktorka salsa kluba ,,Timba”?

Timba je plesni klub koji smo osnovali moj partner Aleksandar Ljubinković i ja u februaru 2012 godine. Sama ideja je došla spontano nakon 4 godine aktivnog bavljenja salsom, brojnih nastupa, takmičenja  i održanih prvih radionica ovog tipa za mlade u Obrenovcu.

  •  Kada si prvi put došla u kontakt sa salsom i zbog čega si izabrala salsu pored toliko drugih plesova?

Moje prvo interesovanje za ples kreće u osnovnoj školi kada sam se upisala u plesnu školu “Vračar”, gde sam trenirala latino-američke plesove 5 godina. Sjaj plesnih kostima i prvih plesnih cipelica, zanimljivi koraci i sjajan ritam su bili nešto što me je odmah odvuklo na tu stranu plesa ka Beogradu, obzirom da tada u Obrenovcu sem baleta i folklora nije postojalo ništa drugo. Ipak, kako su godine odmicale, česti odlasci na časove u Beograd su postali neodrživi i u vremenskom i u finansijskom smislu, te je usledila pauza i bavljenje košarkom nekoliko godina. Nakon što su se 2008. prvi put pojavili časovi salse u Obrenovcu, moja energija se vratila u svoje prirodno stanište – ples. Kako je moje interesovanje za salsu postalo mnogo veće od mogućnosti koje su tada časovi u Obrenovcu pružali, upisala sam se na dodatne časove u Beogradu gde sam kroz dva meseca postala deo takmičarskog tima koji je nastupao na brojnim događajima i festivalima.

  •  Koliko trenutno ima klub članova i kako birate kandidate? Ko smišllja nove koreografije?

Naš klub u Obrenovcu trenutno ima 2 salsa grupe, kao i 2 grupe za Urban dance – moju drugu veliku ljubav, u šta spadaju  hip hop, reggaeton i dancehall.

Kandidati nisu nešto što mi biramo – ljudi sami dolaze jer plesovi koje mi radimo nisu takmičarskog karaktera. To znači da svako ko poželi da se oproba, dođe na prvi čas za početnike kad se raspiše upis, i samostalno proceni da li mu prija i da li može da isprati, što uglavnom i bude slučaj. Razlog za to je to što ples tretiramo pre svega kao zdravu rekreaciju, dobro druženje i zabavu.
Za članove koji žele ozbiljnije da se posvete plesu, učestvuju na nastupima i u koreografijama, postoji mesta i za to najviše u okviru Urban dance grupe, gde već postoji selekcija za takve stvari.

  • Gde pronalazite inspiraciju i kako izgleda jedno snimanje spota za koreografiju?

Što se tiče koreografija, one su pre svega moj način da ispoljim kreativnost kroz ples. Od svojih plesača ne očekujem da budu moja kopija, već se trudim da im interpetiram što više različitih stilova  i pokreta, koji treba da im služe kao inspiracija da izgrade svoj stil.

Uvek volim da kažem svojim plesačima da zamisle da treba da dočaraju zvuk nekome ko ne može da ga čuje – i istim pravilom se vodim kad je u pitanju sastavljanje mojih koreografija. One moraju da imaju veze sa ritmom i tekstom pesme, i zato ne volim kada vidim da neko samo nabaca korake na pesmu i nazove to koreografijom, ili još gore, ukrade tuđu rutinu i “nalepi” na drugu pesmu, potpisujući je kao svoju, bez nekog smislenog povezivanja koraka sa muzikom.

Ideja o snimanju koreografija je nastala sasvim spontano kada sam na jednu pesmu napravila duo hip hop kombinaciju zajedno sa Gordanom Stankovcem. Nakon toga, koja god pesma da mi se dopadne, prosto je budila maštu i razmišljanje kako zvuk pretočiti u kadar i pokret.

  • Na osnovu čega biraš muziku, koreografiju, ambijent ? Koliko vas učestvuje u tom procesu?

Snimanje koreografija je nešto što me je nateralo da naučim mnogo dodatnih stvari – o kamerama, svetlu i programima za montiranje videa, stoga kad slušam pesmu, svi detalji moraju da sklope jednu celinu.

Koreografije je uvek lepše snimati sa nekim. U početku nisam ni imala neki izbor plesača sa kojima mogu da sarađujem, dok sada mogu ponosno da kazem da su svi plesači sa kojima pravim videe, oni koje sam ja izgradila velikom ljubavlju prema plesu i verujući u njihov potencijal.

Zavisno od težine koreografije i stila, biram plesače koji pre svega imaju dovoljno iskustva, ali i vremena da iznesu nekoliko časova pripreme i samog snimanja. To su pre svega devojke iz moje Urbanlicious grupe, kao i moji plesači iz istoimene škole koju sam otvorila u Beogradu.

  • Kakvo je stanje ovog plesa u Srbiji? Da li su zastupljeni mladi ili stariji sugradjani?

Činjenica je da je zadnjih nekoliko godina latino muzika preovladala svetom, pa tako i našim medijima i društvenim mrežama. Muzika je odraz svesti i kulture svakog naroda, dok ples sa druge strane predstavlja spoj muzike, sporta i kulture, i u tom nekom preseku se pronalazi zajednička nit u interesovanju ljudi  za ples bez obzira na njihove godine i pol. Dovoljno je reći da ove godine nema ko se nije makar jednom zaklatio uz “Despacito” ,ili recimo “Bailando” pre 3 godine – jedino je pitanje, ko se stidi da zapleše, a ko sa druge strane razume da je sramota ne znati nijedan  korak u momentima kad se u životu ukaže prilika za ples – a ima ih dosta.

Ono što najviše koči ples u našoj zemlji nisu ni godine ni pol ljudi, već njihove mentalne stege i predrasude – što je naročito u Obrenovcu velika pojava, uprkos godinama našeg rada ka tome da se te predrasude razruše. Naravno, progres postoji, ali osim naših uticaja, mnogo je faktora koji formiraju ljude na način da se boje da budu drugačiji od ostalih i probaju  nešto novo, bojeći se osude okoline.

Na drugom mestu je psihologija ljudi da je ples finansijski i vremenski neuskladiva aktivnost, ali ako uzmemo u obzir da su časovi 2-3 puta nedeljno uveče, a članarina gotovo nigde ne prelazi cenu učlanjenja u običnu teretanu, jasno je da je problem u mentalitetu ljudi a ne u realnom stanju stvari.

  • Koji sve plesovi postoje u tvom klubu?

Naš klub je pre svega počeo da funkcioniše kroz kubansku salsu i karipske plesove, da bi se kasnije proširio i na Urban plesove,a od skoro su tu i časovi plesa za mladence koji obuhvataju miks različitih plesova zavisno od njihovog odabira muzike i težine koju žele za svoj prvi ples.

Salsa časovi se konceptualno i stilski dosta razlikuju od Urban dance-a i pre svega su socijalnog karaktera – to znači da salsa nije toliko scenskog i takmicarskog tipa, već pre svega služi za uživanje i praktičnu  primenu u bilo kojoj prilici za ples – plesne večeri, izlasci, proslave i slično.

Urban dance plesovi su drugačiji u smislu da se ne igraju se u paru i imaju više namena – pre svega druženje i dobar trening, ali uz to i uživanje u popularnoj stranoj muzici, prilike za nastupe i učestovanje u snimanju koreografija.

  • Na kojim ste takmičenjima do sada učestvovali i kako se finansiraju ?

Plesovi kojima se mi bavimo su pre svega rekreativnog karaktera i gotovo da ne postoje klasična takmičenja za njih, kao na primer u latino i standard plesovima. Međutim, u toku godine uvek imamo nekoliko događaja na kojima se predstavimo, počev od Obrenovačkog leta pa sve do Beogradskog latino maratona koji je najveći plesni događaj u našoj zemlji. Osim toga, postoje i plesni festivali, kao i posebni događaji za koje dobijemo poziv za učešće jer ljudi vole da vide ples kao deo nekog zabavnog programa, gde mi  rado izlazimo u susret.

Što se tiče finansiranja, najveći problem je što se ples ne tretira podjednako ni u sportskom ni u kulturnom kontekstu kao druge veštine iz ovih oblasti, i nekako uvek ostaje nedovoljno prepoznat i priznat od strane ljudi koji donose odluke o finansiranju kulturnih i sportskih dešavanja. U tom smislu, ne preostaje ništa drugo osim da vredno radimo na dobijanju publiciteta koristeći svaku priliku koju dobijemo, u nadi da ćemo na ovom polju u budučnosti uspostaviti neku uspešnu saradnju.

  • Da li učestvujete u humanitarnim manifestacijama?

Do sada nismo imali prilike, ali ako se ukaže, svakako bi voleli da damo svoj doprinos kroz muziku i ples.

  • Koji su vam planovi za budućnost?

Veliko nam je zadovoljstvo što smo posle pola decenije uspeli da steknemo prepoznatljivost i podelimo svoju ljubav prema plesu, kako u Obrenovcu tako i u Srbiji. Plan nam je da nastavimo rad na tom putu, ali i da polako steknemo prepoznatljivost van granica naše zemlje. Tu se nadovezuje i problem ekonomske prirode, ali uz dobar rad i istrajnost, verujem da će rezultati stići već naredne godine.

  • I za kraj, kako bi opisala atmosferu kada se uđe u klub i kada krene muzika?

Moje viđenje atmosfere se svodi na poznat citat Frederika Ničea –,,And those who were seen dancing were thought to be insane by those who could not hear the music”. Ipak, ludi ili ne, mi nastavljamo da plešemo dok ne učinimo da i drugi čuju i upoznaju muziku na najbolji način – plešući sa nama.

Intervju vodio Aleksandar Grujović

Ostavi komentar