Rasprava: za i protiv

Rasprava: za i protiv

U ovom tekstu ćemo pisati o pogrešnom pristupu traženju rešenja i posledicama radnje koju zovemo rasprava. Šta je rasprava? Nije li to razgovor koji sa sobom poteže emocije, argumente i konačno, pitanje koje se nalazi u svakoj raspravi, ko je u pravu? Šta pokreće rasprave?

Životne situacije sa nejasnim činiocima, problemi, obaveze… Ukratko, nerazumevanje. Ako imamo razumevanje, pravimo dogovor i emocije nam ne silaze u negativ.
Tada ni kompromis ne predstavlja problem i nemamo razloga za natezanje oko toga “ko je u pravu” ili “ko je kriv”. Ako istražimo rasprave dolazimo do zaključka da ni jedna od njih nema potrebu da postoji. Ukoliko imamo problem ili nejasnoću, naša energija treba da bude usmerena u traženje rešenja, ne u krivljenje i dokazivanje nečije krivice. Takođe, emocije nikako ne treba da budu parametar na osnovu kog ćemo se ponašati. Ukoliko neko i jeste kriv, postoji pozitivan način da se uputi negativna kritika i ovakav način će dva puta brže rezultirati rešenjem. Negativno obraćanje u osobi kojoj se obraćamo izaziva negativan odgovor. Negativan odgovor će u nama probuditi dodatni negativ i tako ćemo se kroz vreme rvati oko toga šta je istina, prepuštajući se emocijama i zaboravljajući ono najvažnije, treba slediti razum! Nije retkost da se dve osobe raspravljaju oko toga ko je u pravu a da su pritom u pravu obe osobe. Ono što je zajedničko svakoj raspravi jeste neproduktivnost i negativan ishod.
Takođe, svaka osoba koja pokreće raspravu, a da je pokretač iste negativna emocija dok je način za to negativan ton, je osoba nesvesnog stanja svesti. Razum te osobe je slabiji od emocija i sa njom svaka rasprava ima težnju da preraste u svađu. Koliko god rasprava analizirali, za svaku je potrebno dvoje u nesvesnom stanju svesti. Takođe, u raspravi negativnim tonom između dve osobe, niko nije kriv i niko nije pametniji, niti u pravu, niti zaslužuje biti saslušan. Zašto? Emotivnim reakcijama su podložna bezumna bića. Čovek je razumno biće, dakle njegov put treba da bude put razumevanja bez potrebe da ikada ispred razumevanja stoji ne. Izbor partnera, saradnika i društva je uvek u našoj moći. Odaberemo li ljude bliske ovoj osobini, isključujemo polovinu potrebe za raspravama. Druga polovina smo mi. A kako nad svim imamo moć, tako možemo i 100% uticati na mogućnost postojanja rasprave. Jednostavno, ne moramo prisustvovati razgovorima koji se ne mogu nazvati dogovorom ili mirnim putem za traženje rešenja. Ukoliko se osetimo negativno i želimo započeti nešto nalik na raspravu, treba da znamo sledeće stvari.
– Vođeni negativom nismo u stanju zaslužiti pozitivan odgovor te ne treba započeti razgovor. Takođe, ne gledamo u situaciju i pozitiv potreban za rešenje. Preslikavamo našu unutrašnjost na spoljašnji svet koji i ne mora biti negativan ali ga svojim sudom možemo takvim učiniti. – Krivca moramo tražiti u sebi, naše emocije su negativne zbog nas, to je u nama i kakav god razlog van nas bio, za emocije ne smemo nikoga kriviti. Krivimo li, uvek ćemo u tuđim očima biti nerazumni i odgovor će biti jednak tome. – Ako su osobe preko puta nas ispunjene negativom, sve njihove reči biće tu da proizvedu tome jednake emocije u nama, zato, ako nismo sposobni da damo apsolutno razumevanje, dobro je da ne vodimo razgovor. U suprotnom bićemo ispunjeni negativom i upustićemo se u tok koji je tu da nas udalji od rešenja. – Ako smo sposobni da damo apsolutno razumevanje, osobu preko puta nas možemo smiriti i pronaći rešenje. Ukoliko nemate potrebu da se raspravljate, uvek ste pametniji od osoba koje bi se raspravljale sa vama.
U odnosu na njih ste uvek u pravu. Rešenja koja tražite, tražite u miru i razumevanju ne kriveći nikoga i nikada. Odbijajte sve reakcije iz negativa jer one o vama i vašoj vrednosti govore negativno. Kada ih odbijete, nećete u negativ uvući ljude oko sebe i na taj način ste već bliži rešenju. Nije bitno ko je u pravu već ko razume. Jedino bitno znanje je znanje kako da pronađete rešenje putem dogovora i neznalica je svako ko tu umeša emocije. Vaše emocije su vaši odgovori na vaše misli i vaš sud o svetu oko vas, budite svesni toga kao i činjenice da ukoliko ste loše volje, to je apsolutno vaša krivica. Svet van vas i sve u njemu, po prirodi nema ni pozitivan ni negativan polaritet, vi mu ga svojim sudom dajete a kasnije, izabrani pol živi u vama.
Koliko god dokazali da ste u pravu, ako ste negativni, bićete još negativniji jer nesvesno ste se borili da potvrdite da je vaš negativ ispravan. Kada potvrdite, uspeli ste, upropastili ste stvar. Od neutrala ste izabrali negativnu stvar i sebi je učinili realnom i jedinom vidljivom, tada je realno da se osećate loše i to je nagrada za vaš ograničeni pogled. Vi ste uzeli lošu stvar i stavili je u sebe. Osim što niste morali, mogli ste da uzmete i neku dobru stvar, dakle, nemojte kriviti nikoga. Zašto je svaka stvar neutralna? Zato što je možete mrzeti koliko hoćete a ona se neće maknuti. Možete je voleti a ona će mirovati opet.

 Ako je volite samo ćete biti mirniji dok je obrađujete. Zato je neutralna, ne traži od vas da mešate emocije i po prirodi nema moć nad vama. Zato nikada ne raspravljajte već dogovarajte i razumite. Raspravom se ne može dokazati da je neko pametan već da su svi koji učestvuju suprotno od pameti.

Foto: bigthink.com

Ostavi komentar