Pozitivna vest za dobar dan

Pozitivna vest za dobar dan

Čovek svakako treba da teži tome da bude upućen u neke stvari, lepo je zanimati se za diplomatiju i slične teme, ali pre svega treba da budemo dovoljno mudri da selektujemo čime ćemo da hranimo naš mozak i koje informacije će da nam služe da oplemenjujemo naš um.

Vesti, dnevnici, hronike, potresne priče, ubistva, kriminal, pronevere, političke špekulacije i sve to iznova i iznova, svaki dan u krug. Je l’ obraćate pažnju na to koliko puta je neki program bio prekinut zbog saopštenja najnovijih vesti? A da li ste ikada čuli da se to desilo zbog nekog lepog i pozitivnog događaja? Kada je postalo „normalno“ da bombardujemo sebe tim teškim temama? I zašto to još uvek traje?

Pre svega se treba osvrnuti na to da mediji danas više nisu samo sredstvo informisanja. Oni zaista veoma efektno mogu da utiču na psihički profil svakog pojedinca. Svi u teoriji znamo za medijsku manipuaciju, ali koliko smo zapravo svesni njene moći u svakodnevnom životu. Prosečan čovek ustane ujutru, skuva kafu i uglavnom sledeće što uradi je da pusti tv ili uzme u ruke dnevne novine. Bilo jedno ili drugo, na naslovnoj strani tih novina sačekaće vas neka afera ili lice nekog političara, a pustite li tv velika je verovatnoća da ćete na većini kanala naleteti na jutarnje vesti. Dakle, čim otvorimo oči treba da slušamo o haosima koji se dešavaju oko nas. Pri tom, mi na te haose uglavnom ne možemo da utičemo. I sve to čovek zna, ali nastavlja da sluša, jer ga sve te priče teše da tamo negde postoji neko ko živi mnogo lošije od njega i da treba da ćuti i bude zadovoljan tu gde jeste. Instaliraće alikaciju nekog portala, i stizaće mu obaveštenja tokom čitavog dana šta se sve to loše desilo u svetu i kod nas. Doći će kući s  posla/iz škole, opet će slušati o svemu tome, ili eventualno pogledati neku stranu seriju, a od sutra sve iznova. Tako potpada u začarani krug medijske manipulacije a da toga nije ni svestan. Jer šta zapravo mi dobijamo slušanjem o svemu tome? Koja je naša korist? Jesmo li naučili nešto? Pitamo li se tu za bilo šta?

Da me ne razumete pogrešno da samo kritikujem, ne smatram svaki informativni program takve vrste nužno lošim. Čovek svakako treba da teži tome da bude upućen u neke stvari, lepo je zanimati se za diplomatiju i slične teme, ali pre svega treba da budemo dovoljno mudri da selektujemo čime ćemo da hranimo naš mozak i koje informacije će da nam služe da oplemenjujemo naš um. Ne zaboravite isto tako da postoji niz nekomercijalnih programa koji pružaju edukaciju iz zarličitih svera, koja je ujedno i naučno potkrepljena. Takve stvari valja uvek forsirati. Od malih nogu treba sticati navike da biramo uvek ono što nam služi, ono što nam donosi znanje, što nam razvija kritičko mišljenje i što nam širi vidike. Ja se istinski nadam da ulazimo u period kad se sve više ljudi budi, i kad sve više ljudi stavlja fokus na sebe i svoj lični napredak, i isto tako se nadam da uskoro zapravo nećemo moći da odlučimo koji program radije da gedamo jer će sve one negativne bombadere zameniti prave, korisne emisije posle kojih ćemo moći samo da se osećamo bolje.

 

Tekst piše: Vanja Ralević

Ostavi komentar