Post mortem intervju: Erih Marija Remark

Post mortem intervju: Erih Marija Remark

Iako je preminuo 25. septembra 1970. godine, ovaj svetski poznati književnik čiji su romani poput “Tri ratna druga” ili “Na zapadu ništa novo” samo neki od naslova koji su obeležili dvadeseti vek, Erih Marija Remark uslišio je naše molbe i odgovorio na nekoliko pitanja koja smo mu postavili.

__________________________________________________________________________________________________________________________________

Gospodine Remark, odavno ste preminuli, a ipak ste pronašli vreme da porazgovarate sa nama. Velika nam je čast!

  • Kad smo mrtvi, vrlo smo važni – dok živimo, niko ne mari.

Ha, nemojte tako, gopodine Remark. Ukoliko me sećanje ne vara, i za vreme Vašeg života, pobrali ste mnoga priznanja. Jednom ste rekli da ne volite da se prisećate. Zbog čega?

  • Jer je sećanje uvek i žaljenje: za svim dobrim što se imalo i moralo ustupiti vremenu, i onim rđavim što nije bolje ispalo.

Ali ipak, nekada se moramo osvrnuti ka prošlosti zarad budućnosti?

  • Hteti zadržati prošlost znači odreći se budućnosti.

Možemo li biti srećni gledajući samo u budućnost?

  • Sreća, kada je doživljavamo, nikada nije potpuna. Tek u sećanju postaje potpuna.

Vreme kao pojam vas, čini mi se, intrigira. Kako biste Vi definisali vreme?

  • Vreme je jedan element smrti koji nam se polagano dodaje kao otrov.

Zanimljivo. Vredi li išta vreme bez ljubavi?

  • Bez ljubavi, čovek je samo mrtvac na odsustvu.

Ali i u ljubav, čovek je neminovno sam. Ima li ljudsko izgnanstvo ikakve prednosti?

  • Ko je sam, ne može biti napušten!

Istina! A najveća mana samoće je?

  • Samoća čini ljude netaktičnim.

Da, usamljeni ljudi umeju biti namćori.

  • Ali samo onaj ko je usamljen zna sreću zajednice!

Sreća u nesreći za sve usamljenike. Hvala Vam na kratkim i jasnim odgovorima, gospodine Remark. Verujem da će se naši čitaoci vladati pametnije nakon Vaših saveta.

  • Nije sramota roditi se kao glup, samo je sramno umreti kao glupak.

Hahahhaha! Hvala još jednom, gospodine Remark.

 

Razgovor sa pokojnikim piscem vodio: Tihomir Stanišić

Ostavi komentar