Poremećaji ishrane kod muškaraca

Poremećaji ishrane kod muškaraca

Ishrana spada u vitalne nagone, te lako možemo uočiti stepen važnosti pravilne ishrane za zdrav život. Psihologija ishrane naglašava pravilan odnos prema hrani i sopstvenoj slici tela – bitno je zdravlje i pravilan unos namirnica, a pri unošenju namirnica nikako ne treba biti pod tenzijom da ćemo se ugojiti ili narušiti svoje zdravlje, ako ponekad unesemo čokoladu, picu itd, u svoj organizam.

Poremećaji ishrane su do nedavno bili smatrani samo “ženskim” problemom, jer su žene bile “lepši” pol i trpele psiho-fizičku torturu okoline da moraju da budu vitke. Danas, zbog kulta medijski nametnutog “savršenog” izgleda, i muškarci sve češće oboljevaju od poremećaja ishrane.

Bitno je spomenuti i prekomerno, bezrazložno i van preporuke lekara korišćenje suplemenata i drugih supstanci, a čak se i čajevi smatraju dodacima ishrani, što se smatra poremećajem ishrane. 

“Posle Rite Hejvort, čuvene lepotice pozamašnih oblina, čije je ime pisalo na atomskoj bombi, zatim Merilin Monro i Brižit Bardo, pojavila se mršava, nerazvijena devojčica Tvigi. Uporedo sa pojavom Tvigi mode, dolazi do, kako su neki američki naučnici govorili, epidemije anoreksije nervoze. Teško da bi se epidemija poremećaja ishrane, posebno anoreksije mogla da javi u vreme Rubensa. Logičan je zaključak da savremena moda utiče na pojavu i širenje poremećaja ishrane. TV i štampa sa glorifikacijom tela i pojedinih zanimanja, kao što su manekeni i foto-modeli, imaju isto tako značajno mesto u širenju ovih poremećaja ishrane.“ (Vidić,2003:43-44) Mediji, takođe, propagiraju brojne i izuzetno opasne dijete za postizanje savršenog izgleda.

Poremećaji ishrane

Simptomi i uzroci oboljevanja su isti kod oba pola i podrazumevaju svako odstupanje od normalnog ponašanja i odnosa prema hrani i sopstvenom izgledu i zdravlju – od prežderavanja – preteranog unosa namirnica, pa sve do izgladnjivanja, povraćanja, “čišćenja”… Oni su u korelaciji sa medijski nametnutim imperativom i konstruisanim standardom lepote.

Anoreksija

Anoreksiju nervozu su 80-ih godina 19. veka opisali i izdvojili kao posebnu psihičku bolest dva naučnika: Laset u Francuskoj i Gul u Engleskoj. Od tada, pa do 60-ih godina 20. veka ona je bila vrlo retko oboljenje. (Čak je i Frojd, u svojoj knjizi „Studije o histeriji“, na 102. i 110. strani, spominjao odnos psihičke bolesnice prema hrani i psiho – somatske bolove u stomaku i svesno odbijanje hrane, a on se takvim studijama o histeriji bavio krajem 19. i početkom 20. veka). Bulimija nervoza je opisana i izdvojena kao posebna psihička bolest krajem 80-ih godina 20. veka. Od tada su poremećaji ishrane u laganom, ali stalnom porastu, s tim da je poslednjih godina izraženiji porast učestalosti bulimije.“ (Vidić, 2003:21)

Anoreksija nervoza je psihički poremećaj i spada u grupu poremećaja ponašanja. To je psihički uslovljen poremećaj, jer je pre početka bolesti mlada osoba telesno zdrava. Telesni simptomi, vidljivi na prvi pogled su posledica, a ne uzrok poremećaja. Ona je, posle bulimije, najčešći poremećaj ishrane u pubertetu i adolescenciji. To je bolest ženske populacije – bolest devojčica i mladih devojaka. Reč anoreksija u slobodnom prevodu znači gubitak apetita. Danas je lako uočiti je i kod sve većeg broja muškaraca, te je skovana izvedenica – “manorexia”.

Za razliku od bulimije koja se javlja kao prateći simptom neke druge psihičke bolesti, npr. depresije, gde stvarno imamo gubitak apetita, kod anoreksije nervoze, apetit je očuvan do zadnjih stadijuma bolesti. Mlada devojka odbija da jede iako oseća glad, jer je muči strah od debljine i ima opsesivnu potrebu da održi nisku telesnu težinu. Ona se meri više puta dnevno i neznatno povećanje težine doživljava kao katastrofu. Nikada nije zadovoljna svojom težinom. Da bi se postavila dijagnoza anoreksije nervoze, potrebno je da telesna težina bude za 20% ispod očekivane za njen uzrast i visinu.“ (Vidić, 2003:6-8) U nekim slučajevima, devojke pribegavaju i konzumaciji cigareta za održavanje težine ispod prihvatljive; može da im se desi i smanjenje libida, kao i neredovni ciklusi ili gubitak menstruacije, kod žena. Žene obično bivaju svesne gubitka menstruacije, a zajedničko za oba pola je pad libida, čime osobe obolele od anoreksije obespolovljavaju svoje telo, beže od osnovnog nagona, a to je nagon i potreba za razmnožavanjem. Osobe obolele od anoreksije svesno androgenizuju svoje telo, čime ono apsolutno gubi sve svoje polne karakteristike i mogućnosti za osnivanjem porodice.

*** Više o anoreksiji i bulimiji, ranim znacima raspoznavanja, testovima za rano otkrivanje poremećaja ishrane, faktorima koji utiču na njihov razvoj, prevenciji i lečenju, moguće je pronaći u knjizi “Poremećaji ishrane”, Divne Vidić.

Pod povećanim rizikom od razvoja ove bolesti su osobe koje su doživele težu traumu ili emocionalni stres za vreme puberteta ili prepuberteta; koje su bile izložene seksualnom zlostavljanju; koje su pod pritiskom okoline koja previše ističe važnost vitke linije i telesnog izgleda kao jedinu vrednost savremene žene, ali i muškarca. Zahtevi savremene mode upravljeni su prema nezdravo mršavom idealu lepote, a ženski” i “muški” časopisi su prepuni različitih recepata i dijeta za što vitkiju liniju. Pod rizikom su i osobe koje učestvuju u sportovima ili profesijama koje naglašavaju vitku liniju (ples, balet, gimnastika, klizanje na ledu, manekenstvo…) Era besprekornog, manekenskog izgleda je vreme u kome svi živimo i klanjamo se kultu “savršenog”, medijski propagiranog i subliminalno nametnutog izgleda.

Kombinacija i kulminacija pritisaka može dovesti do poremećaja ishrane kod muškaraca – novčane brige, brige oko socijalnih i emotivnih odnosa, sopstvene slike tela. Kada se obrate lekaru, obično im lekar postavi dijagnozu depresije, a ne poremećaja u ishrani.

Opsesija telom kod muškaraca obično započinje ulaskom u pubertet, mada, danas smo svedoci da i deca mlađa od 12,13 godina bivaju opsednuta izgledom.

Mnogi od manoreksičara se bore sa emocijama i izazovima u životu, vezanim za razvoj karijere i emocionalne veze. Manoreksija nije samo odnos prema hrani, to je više psihološka stabilnost osobe koja se bori sa dubljim problemima poput depresije, anksioznosti, usamljenosti, nesigurnosti, pritiskom da na svim poljima ostavi savršen utisak. Užurban način života, kao i ostale situacije na koje ne možemo da utičemo, niti da ih u potpunosti promenimo, jesu potencijalni “okidači” za nastanak poremećaja ishrane.

7 znakova upozorenja na manoreksiju: gubitak težine – osoba nastavlja da gubi težinu velikom brzinom, ima iskrivljenu percepciju svoje telesne slike: oseća da ima puno masti na telu, iako nema, prisutna je opsednutost brojanja kalorija, kao i preokupiranost hranom, pravilnom ishranom i vežbanjem, gubitak kose, hladnoća tela, kao i intenzivan strah od dobijanja na težini”.

Preuzeto sa: http://vvv.totallifecounseling.com/manorekia-7-varning-signs/, a nešto više o manoreksiji, moguće je pronaći na: http://www.mirror.co.uk/news/real-life-stories/manorexia-the-hidden-epidemic-203712

Bulimija nervoza i njeni simptomi

Bulimija nervoza je najčešći poremećaj ishrane u adolescenciji. Bulimija je izdvojena i opisana kao posebna bolest krajem 80-ih godina. To je psihičko oboljenje koje spada u poremećaje ponašanja ishrane. Kao i kod anoreksije, postoji opsesivna želja da se bude mršav i bolesni strah od hrane – „hrana je moj najveći neprijatelj“. Ono što je tipično za bulimiju su bulimične krize ili bulimični napadi. Bulimična kriza se odvija u nekoliko faza. Ona počinje kratkim periodom intenzivne napetosti i neodoljive želje da se unese hrana. Ovu potrebu za hranom najveći broj bulimičnih devojaka i muškaraca, razlikuje od osećanja gladi. „I kad postoji borba protiv prejedanja, ona je bezuspešna. „Ponavljam sebi nećeš, nećeš i već se nalazim pred frižiderom i trpam u sebe sve što nađem“.

U drugoj fazi – fazi prejedanja pacijentkinja unosi velike količine hrane, obično lako svarljive, visoko kalorične, ugljeno-hidratne hrane – keks, hleb, pecivo, čokoladu. Posle prejedanja nastaje faza kajanja, lošeg raspoloženja, osećanja krivice, straha, samopotcenjivanja i davanja sebi obećanja da od sutra prekida.“ (Vidić, 2003:13-14)

Strah da će uneta hrana da se „nalepi“ svuda po telu, čini da osoba obolela od bulimije želi da je se što pre oslobodi – izazivajući povraćanje i uzimajući prvo manju, a zatim sve veću količinu lekova za čišćenje. Bulimični napad može da se odvija od tri puta nedeljno, do više puta u toku dana, tako da se celokupna aktivnost svede na pribavljanje, pripremanje, jedenje i povraćanje.

Haos u ishrani se postepeno širi na ceo život. „Bolesnica se oseća odbačenom, nevoljenom i krivom, a to pogoršava njeno ionako teško stanje. Ona je depresivna, potcenjuje sebe, čak i mrzi sebe i često se kažnjava.“ (Vidić, 2003:15-17)

Binge Eating Disorder (BED), ili u bukvalnom prevodu na naš jezik – prejedanje. To je poremećaj koji češće pogađa muškarce nego žene. BED je poznatiji kao kompulsivno prejedanje, ili konzumiranje abnormalne količine hrane. Epizode prejedanja javljaju se u proseku najmanje dva puta sedmično, u trajanju od šest meseci.

BED je prvi objasnio 1959. Albert Stankard,(Stunkard) psihijatar i istraživač. Iako se prejedanje, kao poremećaj može javiti kod muškaraca i žena normalne težine, to često dovodi do razvoja neželjenog debljanja ili gojaznosti, što može posredno pojačati dalji tok kompulzivnog jedenja.

Muškarci i žene koji pate od prejedanja, biju bitku sa emocijama gađenja i krivice i često imaju povezanih komorbiditeta, kao što su depresija ili anksioznost. Negativna osećanja koja obično prate prejedanje, često dovode njega ili nju da nastave da koriste hranu, kako bi se nosili sa tim negativnim emocijama, stvarajući time začarani krug. (Danijel Goleman, poznati američki psiholog je u svojoj knjizi “Emocionalna inteligencija” govorio o značaju emocija i korelaciji emocija i odnosa prema hrani)

Bulimareksija – anoreksija i bulimija – psihološki i fizički simptomi

Engl. „bulimarexia“ – poremećaj koji objedinjuje bulimiju i anoreksiju, tačnije anoreksija nervoza sa delovanjem jednog ili više simptoma bulimije.

Ista devojka može da oboli i od anoreksije i od bulimije. 40% bulimičnih devojaka je pre pojave bulimije bolovalo od anoreksije. Najčešće mlada devojka prvo dve – tri godine ima restriktivni oblik anoreksije, zatim počinje da koristi samoizazvano povraćanje i misli da je pronašla pravi način da sačuva svoju mršavost, a istovremeno ne trpi mučnu glad. Vrlo brzo preterano uzimanje hrane i povraćanje izmiču njenoj kontroli i postaju prisila oko koje se često organizuje ceo njen život. Pri tome, ona na ovaj način ne uspeva da održi svoju mršavost. Upotreba sredstava za čišćenje takođe ne rešava problem.“ (Vidić, 2003:18)

Psihološki simptomi anoreksije i bulimije, a zajednički su za oba pola: neispavanost, loša koncentracija, (izuzev na gubljenje kalorija), osećaj depresije, gubitak interesovanja za ljude, opsesivno razmišljanje o ishrani. Osobe tokom ovakvog opsesivno – kompulsivnog ponašanja nisu nimalo srećne, jer takve opsesivne misli oko mršavljenja i kontrolišu njihovo ponašanje i utiču na njega. Veoma je teško izboriti se sa sopstvenim mislima i uticati na sopstveno ponašanje.

Fizički simptomi anoreksije i bulimije su: umor, slabost i hladnoća usled usporavanja metabolizma, opstipacije, slab rast, nedostizanje visine, lomljivost kostiju, osoba ne može da zatrudni zbog poremećenog ciklusa, oštećenje jetre, posebno uz konzumaciju alkohola, smrt – anoreksija ima najveću stopu smrtnosti u odnosu na sve druge mentalne probleme. Anoreksija i bulimija vode do polu-gladovanja i dehidratacije, koji mogu da dovedu do gubitka mišićne snage i izdržljivosti, gubitka koordinacije, slabijeg rasuđivanja i drugih komplikacija koje smanjuju dostignuća i oslabljuju zdravlje.

Povraćanje kod bulimije izaziva oštećenje na zubima, zbog delovanja kiseline iz povraćenog sadržaja, upalo lice, nepravilan srčani rad zbog disbalansa elektrolita u organizmu, slabost, umor, oštećenje bubrega. Redovno korišćenje laksativa izaziva stomačne bolove, otekle prste, nemogućnost pražnjenja creva bez korišćenja laksativa, oscilacije u težini.

Ni sportisti, i pored zdrave ishrane i načina života posvećenog vežbanju, zbog prevelikih očekivanja, što sopstvenih, što od strane trenera, od strane okoline i roditelja – nisu pošteđeni poremećaja ishrane.                             

Čini se, kao da oboleli od poremećaja ishrane, sami na sebi ponavljaju ta iskustva doživljenog psihološkog i fizičkog bola, kroz bol u stomaku ili želucu, a koji stalno preživljavaju kao posledicu povraćanja i redovnog prejedanja.

Ortoreksija nervoza i njeni simptomi

Ortoreksija je zaokupljenost pripremom zdrave hrane, planiranjem jelovnika, redovnim vežbanjem i borbom protiv pesticida, herbicida i konzervanasa u toj meri da se osoba ne oseća dobro ukoliko jede nezdravu hranu. Ortoreksija je nastala od grčkih reči „orthos“ – ispravan i „iorexis“ – apetit. Ortoreksija je ekstremna posvećenost zdravoj hrani i prvi put je definisana 1997. godine od strane doktora Stivena Bratmana (Bratman), specijaliste alternativne medicine.

Cilj ortoreksičara nije smanjenje telesne težine i mršavljenje. Ortoreksičar želi da se kroz konzumaciju samo zdrave hrane oseća čisto i prirodno, pa se zato bavi preteranim proveravanjem kvaliteta hrane. Ima karakteristike anoreksije i bulimije, jer u njegovoj osnovi leži opsednutost hranom. Ortoreksija nervoza podrazumeva fiksaciju isključivo na pravu, ispravnu hranu, pre nego na samu količinu namirnica koja se konzumira. U poslednje vreme, sve više ljudi izbacuje gotovo cele grupe namirnica iz ishrane, smatrajući da je to jedini način da uvek budu zdravi i puni „pozitivne“ energije, čak i kada nisu intolerantni na te namirnice poput glutena, ili šećera poput dijabetičara, itd. Pre menjanja navika u ishrani, potrebno je izvaditi krv i otići kod odgovarajućeg lekara, koji će preporučiti pravilnu ishranu, prema nalazima krvi i izmerenim mastima u organizmu, pomoću kalorimetra.

Poremećaji ishrane kod sportista

Ovi poremećaji su sve prisutniji u eri bodibildinga i savršeno isklesanih muških i ženskih tela.

Novi talas fokusiranja na muško telo pojavljuje se najpre sa modernom ideologijom sporta početkom 20. veka. Nova estetizacija muškog tela koje se oblikuje u teretani, uz stručnu pomoć trenera dobila je svoju medijsku podršku u sveprisutnoj logici mode, koja je konkurišući mršavoj, poružnjenoj i pomuškarčenoj manekenki, na scenu uvela telo dopola obnaženog manekena koji na pisti, kao na kakvom korzo, demonstrira moderne estetske standarde obavezujuće za muškarce novog doba.“ (Tomić, 2009:118-121).

Vajanje“ sopstvenog tela, ako je opsesivno-kompulsivno, predstavlja, prema psihoanalitičkoj terminologiji, narcističko investiranje libida (investiranje u sebe, umesto u spoljne objekte). Naizgled paradoksalno, samozaljubljenost praćena je konstantnim osećanjem nezadovoljstva, koje nagoni na još veće ulaganje vremena, energije i drugih resursa u svoj izgled. To ide do ugrožavanja zdravlja, kao i brojnih poremećaja, od već pomenutog narcizma, do poremećaja ponašanja u ishrani poput: anoreksije, bulimije, bulimakoreksije, bigoreksije, itd, a može biti i povezana sa tanoreksijom, jer nabildovano, mišićavo, snažno, savršeno isklesano telo još bolje će izgledati i biti upadljivo, ako je izrazito tamnoputo.

Nasuprot težnji da se bude što mišićaviji i krupniji, a samim tim i što primetniji i što dominantniji kod muškaraca, postoji i trend kod žena – da se bude što mršavija, što sitnija i bez oblina. „Sudeći prema jezi koju izazivaju medijski favorizovane „mršavice“, izgleda da se savremeno doba suočava sa jednom epohalnom kulturnom promenom, u kojoj su identitet i telesnost u njegovoj integralnoj, intaktnoj i prirodnoj formi, simbolički poderani do svoje nepopravljivosti. Ekstremna mršavost manekenki predstavlja jedan oblik nestajanja tela, to je svedočanstvo sveopšte potrebe da se ono disciplinuje, kanonizuje, očisti od svih sokova, sadržaja i mirisa, da postane disfunkcionalno za svaki kontakt, za svaku ljudsku komunikaciju. Izloženo imperativima kulturne reciklaže, poređeno fantazmima fragmentacije koji ga i simbolički i stvarno dele na zone, telo žene postaje neka vrsta artificijelnog oklopa koji pokriva ispraznost savremene kulture. Ono je tako tek znak jednog sveta u nestajanju, opipljiv i tužan amblem njegovog nihilizma, novog simboličkog prostora koji se oprašta i od Erosa i od zavođenja. Anoreksično telo, kao kulturni kod, opsceno je u toj demonstrativnoj poruci kojom razbaštinjuje ženskost, prirodnost, životnost i putenost svakog značenja, svakog sem onog namenjenog izlaganju. U toj novoj igri znakova, „mršavice“, kao da poručuju da je svet zauvek odustao od Erosa, tog antičkog boga ljubavi i umesto njemu, priklonio se nesretnom usamljeniku oličenom u figuri Narcisa.“ (Tomić, 2009:126) Ovaj citat govori o tome da je 21. vek – vek narcizma i auto-erotizma ili čak konstantnog nezadovoljstva izgledom i sobom, a sve kao posledica velikih kulturnih i socijalnih promena na globalnom nivou. Žene, izgladnjivanjem ubijaju svoju seksualnost i zavodljivost, prirodne obline, koje postoje sa razlogom i pokazatelj su dobrog zdravlja u svakom smislu, te samim tim narušavaju svoju lepotu, a muškarci preuzimaju ulogu „lepšeg pola“.

Muškarci se trude da budu što zgodniji i lepši, što mišićaviji, kako bi drugim ženama i muškarcima pokazali koliko polnog hormona – testosterona, njihovo telo sadrži i time oterali druge „mužjake“ svojom erotizovanom muževnošću i opasnim izgledom.

Uočljiva je zamena teza – sada se muškarci probijaju kao lepši pol, dok žene ruše svoju erotičnost i zavodljivost, izgladnjivanjem ugrožavajući svoje reproduktivno zdravlje i privlačnost.

Muškarci se češće bave sportom, nego žene, pa samim tim daleko češće konzumiraju tzv. dodatke ishrani – suplemente, od žena, jer su ubeđeni da će konzumacijom tih suplemenata postići željeni izgled, biti snažniji, itd. Svakako, postoji više suplemenata za muškarce, nego za žene. Za žene su to, uglavnom, samo sagorevači masti i proteini, a za muškarce su i za dobijanje mišićne mase, za oporavak mišića, za rast mišića, proteini, itd.

Dopuna ishrane raznim dodacima, stara je koliko i ljudska istorija. Savremeni dijetetski suplementi su preparati koji dopunjuju normalnu ishranu i u njih spadaju koncentrovani izvori vitamina, minerala, proteina, aminokiselina.

Težnja za savršenim telom kod muškaraca i žena, dovela je do višegodišnjeg poremećaja u ishrani, kako pokazuju nova istraživanja. Oko 40% ljubitelja fitnesa, a naročito bodibildinga, koriste – umesto normalne ishrane, razne dodatke poput glutena, proteina, kreatina, glutamina, amino – kiselina, sagorevača masti, gejnera, anabolika,…“ Takođe, preporučljivo je korišćenje i vitamina i minerala zbog jačanja imuniteta, oporavka organizma od teških fizičkih napora, protiv umora, itd. Ako je ishrana pravilno izbalansirana, organizam ne bi trebalo da bude u deficitu vitamina i minerala, čak ni pri veoma napornim, dugotrajnim i dugoročnim treninzima, kakve imaju profesionalni sportisti.

Ne bi trebalo uzimati vitamine i minerale u kapsuli, bez prethodnog vađenja krvi, kako bi se znalo da li i koji vitamini i minerali fale organizmu, jer ako ih ima preko dozvoljene granice, oni su poput lekova, i mogu naškoditi organizmu.“ Dnevne doze vitamina i minerala moraju biti strogo kontrolisane, jer u suprotnom mogu imati toksično dejstvo.

Među najpopularnije suplemente protiv gojaznosti spadaju: hitosan, konjugovana linolinska kiselina, hidroksi – limunska kiselina, karnitin, hrom, kofein, vanadijum, piruvat… Većina danas lako dostupnih suplemenata može dovesti do vrtoglavice, mučnine, povraćanja, bola u stomaku, dehidratacije, onesvešćivanja, aritmija, itd, ako se koriste u prekomernim količinama i predugo, bez saglasnosti lekara.

Jako je bitno spoznati svoje emocije i socijalne faktore koji remete naše raspoloženje, a samim tim i zdravlje, kako bismo mogli da utičemo na njih. Često potiskivanjem emocija, ili nedovoljno dobrim raspoznavanjem istih upadamo u zamku poremećaja ishrane.

Ostavi komentar