Položaj gejše i razvoj feminističkog pokreta u Japanu

Položaj gejše i razvoj feminističkog pokreta u Japanu

Sam naziv dolazi kao složenica dveju japanskih reči „gei“ (umetnost) i „sha“ (osoba, izvođač).  Da bi bila od koristi, sirota devojka je primoravana da se spremi za gejšu ili devojku u čajdžinici I da kao robinja bude uzeta u zakup kako bi zaradila komad hleba.Glavni cilj pokreta bio je otrgnuti ženu od porodice i muževljeve vlasti i razviti u njoj osećanje individualnosti volje, odgovornosti i slobode. Pod ovakvim uticajem, žene sve više učestvuju u štrajkovima.

Sam naziv dolazi kao složenica dveju japanskih reči „gei“ (umetnost) i „sha“ (osoba, izvođač).  Da bi bila od koristi, sirota devojka je primoravana da se spremi za gejšu ili devojku u čajdžinici I da kao robinja bude uzeta u zakup kako bi zaradila komad hleba.

Prepoznatljive su po belo našminkanom licu i kimonu. Prve gejše su se pojavile oko 600.-te godine u Japanu i zvali su ih saburuko. Između ostalog izvodile su i erotski ples nazvan „kabuku“ (u slobodnom prevodu „divlji“), što neki smatraju početkom kabuki – kazališta.

 

Moderne gejše danas i dalje žive u tradicionalnim kućama koje se nazivaju okiya u četvrtima hanamachi. Pohađaju uobičajene škole do tinajdžerske dobi, a zatim uče svirati tradicionalne instrumente (shamisen, shakuhachi i udaraljke), kao i pesme, plesove, ceremoniju čaja i izučavaju književnost. Premda ih je 20.-ih godina prošlog stoleća bilo oko 80 000, danas ih je tek oko hiljadu.

Na početku ovog veka donet je zakon da se protiv svoje volje devojka ne može prodati ili dati u najam.

Glavni cilj pokreta bio je otrgnuti ženu od porodice i muževljeve vlasti i razviti u njoj osećanje individualnosti volje, odgovornosti i slobode. Pod ovakvim uticajem, žene sve više učestvuju u štrajkovima. Tada je posebno poraslo zanimanje za studije o pitanjima žena. Istovremeno, žene su se sve više počele pojavljivati u politici te polako jačaju i svoj položaj u urbanom gospodarstvu pogođenom recesijom. Međutim, ovo nije značilo da su potpuno uklonjene stare muške privilegije: neki muškarci, posebno stariji i dalje očekuju da im se žene podrede kao dobre supruge i majke, kao što je to bilo pre rata.

Ipak, ne znači da se život Japanke iz korena promenio. Žena mnogo teže dobija posao od muškarca. Neće sedeti za stolom sa porodicom već sve vreme će klečati pored stola i služiti, a stara majka će kuvati na niskom stolu. Japanka sve više pokazuje interesovanje za politički život, I u njemu učestvuje kroz svoje organizacije. A na izborima glasa samostalno, čak i drugačije nego muž što nije slučaj u selu. Reforma posle rata bila je grandiciozna za japanski konzervativizam i navike. Ali upravo zato je ona uzdrmala japansko društvo i pokrenula ženu iz njene vekovne ropske potčinjenosti muškarcu.

Ako ta reforma još ni izdaleka nije sasvim emancipovala japansku ženu, nesumnjivo je postavila čvrste temelje za njenu buduću brzu emancipaciju, koju više ništa ne može zaustaviti.

Ostavi komentar