PAMTIM JE

PAMTIM JE

Pamtim je…

Imala je osmeh deteta,

sreli smo se negde usred njenog leta…

Mahala je nevidljivim krilima,

tako sjajnima, tako živima.

Slavila je svaki novi dan,

odsanjala svaki san.

Volela je sve dugine boje….

Živela je ljubavi svoje.

Volela je miris kafe jutarnje,

volela je svako novo svitanje.

Tražila je sreću svuda,

tražila i nije žalila truda.

Želela je ljubav večnu,

želela je priču srećnu.

Sada sedi slomljenih krila…

Nikada, nikada nije tako tužna bila.

Uzeli su joj mladost,

okrutno pokupili svu radost.

Sada je samo palo biće,

koje i dalje, neumorno, posmatra kako sviće.

Gleda u bledilo dana

i shvata da je sama. Uvek sama.

Autor: Jovana Krstić

Ostavi komentar