Odakle potiče Noć veštica?

Odakle potiče Noć veštica?

 

U Ameriku je Noć veštica stigla 1840-tih, zajedno sa irskim imigrantima i ondašnji običaji podrazumevali su uglavnom sitnu štetu rušenja dvorišnih zdanja i ograda. Pretpostavlja se da trick-or-treat običaj ne vuče poreklo od irskih kelta nego iz evropskih običaja 9. veka, vezanim za  2. novembar, All Souls Day, koji je u ranom hrišćanstvu podrazumevao deljenje prosjacima slatkog kolača sa grožđicama.

Samhain – keltska nova godina 

Samhain označava keltsku novu godinu. Nastao je spajanjem keltskog festivala proslave nove godine i srednjevekovnih evropskih molitvenih rituala. Živi ljudi nisu baš bili oduševljeni idejom da im tela poseduju mrtvaci. Zato bi u noći 31-og oktobra gasili sve vatre, u nameri da kuće učine hladnim i negostoljubivim, maskirali se i glasno paradirali komšilukom, ne bi li tako odvratili duhove od namere da zaposednu živa tela.

Gali su verovali da ovaj praznik obeležava dan kada se nebo i zemlja spajaju a mrtvi se mešaju sa živima. Duhovi hodaju  zemljom dok putuju na drugu stranu života, jer je to vreme kad se otvaraju kapije između smrtnika i sveta magičnih bića.

Samhain je kasnije transformisan, nakon što su hrišćani usvojili ovaj paganski praznik. Papa Bonifacije IV je u sedmom veku proglasio 1. novembar za Dan svih svetih.

Evropski imigranti su bili ti koji su doneli Noć veštica u Sjedinjene Američke Države, a proslava ovog drevnog festivala dostigla je vrhunac tokom osamdesetih godina.

Grad Anoka u Minesoti zvanično je najstariji američki grad u kome se slavila Noć veštica, počevši od 1920. godine.

U Ameriku je Noć veštica stigla 1840-tih, zajedno sa irskim imigrantima i ondašnji običaji podrazumevali su uglavnom sitnu štetu rušenja dvorišnih zdanja i ograda. Pretpostavlja se da trick-or-treat običaj ne vuče poreklo od irskih kelta nego iz evropskih običaja 9. veka, vezanim za  2. novembar, All Souls Day, koji je u ranom hrišćanstvu podrazumevao deljenje prosjacima slatkog kolača sa grožđicama.  Za svaki komad kolača, prosjak je obećavao molitvu u ime mrtvih rođaka dobrotvora koji daruje kolač. U to doba, verovalo se da duša posle smrti neko vreme provodi u čistilištu i da molitve živih mogu ubrzati odlazak iz čistilišta u raj.

Smatra se da su Kelti, obučeni kao duhovi, išli od kuće do kuće i izvodili razne trikove kako bi dobili hranu i piće – ova praksa, verovatno inspirisana još ranijim običajem ostavljanja jela i pića natprirodnim bićima, preteča je današnjeg obilska kuća i darivanja slatkiša kostimiranoj deci. “Tric or treak” – “ trik iki poslastica” – potiče iz srednjeg veka, deca idu od vrata do vrata i skupljaju slatkiše. Siromašni bi se oblačili  u kostime i tražili slatkiše u zamenu za molitve.

Ime je nastalo od keltskog praznika “All Hallows’Eve” odnosno veče Svih svetih.Taj običaj su uvele pape Gregor III i Gregor IV, kao hrišćanski, i trajao je od 13.maja do 1.novembra. U 9.veku crkva je odredila da ovaj praznik počinje zalaskom Sunca.

Piše: Milica Vasković

Ostavi komentar