Nisam ja iz ovog vremena

Nisam ja iz ovog vremena

Nisam ja baš iz ovog vremena, teško se snalazim i mnogo što šta ne volim, ali volim ovaj osećaj kada sam inspirisan da pišem. Čak i kad nemam neki poseban povod i razlog, ovako malo posle dugo vremena izgleda kao mnogo. A zamisli tek da imam.

Znaš šta… ne bih te ja na kafu zvao, svakako je ne pijem. Vodio bih te negde gde nema sata, gde nema nedelje i ponedeljka.

Vodio bih te da se upoznaš sa medom, ali pravim. Da gledaš kako vuk sabira a gavran govori. Da, sabira, ja gledao.

Vodio bih te gde nema ničeg sem tišine tvog glasa. Voleo bih da slušam o tome kakvu haljinu voliš da nosiš, koja  ti je omiljena boja karmina i zasto baš ta. Da mi pričaš o zgodama i nezgodama iz detinjstva. Da mi pokažeš ožiljke na kolenu.

Da mi pokažeš svoje omiljeno mesto u gradu. Da mi pričaš o svojim željama, snovima i strahovima. O tome šta te pokreće a šta ne voliš.

Kad opsuješ, kad se naljutiš, kad te nervira svet… A ja ustvari, mozda i od poljupca više… želim da te posmatram. Želim da zapamtim svaki tvoj detalj, svaki pokret…

Da zapamtim svaki osmeh oka tvog, svaki pokret ruke dok kosu iza uveta sklanjaš, podočnjake koje šminkom maskiraš. Svaku grimasu lica kad god se zacrveniš i bude ti neprijatno jer ne prestajem da se divim lepoti i skromnosti tvojoj.

Kao slikar, voleo bih da ,,uhvatim” jedan takav kadar, ram, da ga zapamtim, da oči napunim tvojim likom da više nista u njih ne stane.

Ne volim ja ovo doba. Ne volim ja ovo tipkanje emocija. Ne volim prazne razgovore, plitke i površne. Ne volim rečenicu: ,,Šta radiš?”, ne volim frazu: ,,Kako si?” a i ne sačekaš da ti kazem kako sam.

Nisam ja baš iz ovog vremena, teško se snalazim i mnogo što šta ne volim, ali volim ovaj osećaj kada sam inspirisan da pišem. Čak i kad nemam neki poseban povod i razlog, ovako malo posle dugo vremena izgleda kao mnogo. A zamisli tek da imam.

Napisao: Jovica Kostić

Ostavi komentar