Nikola Dumitrašković: Mudrost se krije u detinjstvu

Nikola Dumitrašković: Mudrost se krije u detinjstvu

U životu sam imao mnogo prilika, a najbitnija od svih koja mi se ukazala je da budem dečak koji se igra sa drugovima na livadi. Tada nisam razumeo kolika se mudrost u detinjstvu krije, ali sam valjda zato i porastao – da je sada sagledam.

Za početak, reci nam, ko je kroz život – Nikola Dumitrašković?  Mislim na kratku priču o tebi i na najbitnije događaje koji su uticali na formiranje tvoje ličnosti.

Na ovoj planeti sam se zatekao zbunjen. Malo stvari mi je objašnjeno, a i one koje jesu u njih nisam mogao, tek tako, bez pokrića da verujem. Počeo sam da tragam i prvo što sam otkrio bila je glupost. Otkrio sam je u sebi, a onda sam saznao da je svi nosimo i da ako je se ne rešimo na vreme naš identitet nikada neće moći da se oformi. U nama će se gomilati kontejneri za sav otpad gluposti u nama. To je bila prva bitna stvar u mom životu. Tada se rodio Nikola koji je počeo da gradi jedno malo skrovište unutar srca i na zidovima istog je napisao ono što hoće i neće da bude bez obzira na to šta će svet reći.

U životu sam imao mnogo prilika, a najbitnija od svih koja mi se ukazala je da budem dečak koji se igra sa drugovima na livadi. Tada nisam razumeo kolika se mudrost u detinjstvu krije, ali sam valjda zato i porastao – da je sada sagledam. Ej, detinjstvo je bilo baš zajebano; sankcije, bombardovanje, ali i pored toga mogu da kažem da sam imao baš sadržajan život u tom periodu. Veoma mi je drago što sam bio prinuđen da jedem mast i hleba, i da imam drugare i drugarice. Da je bilo obrnuto, život bi bio veoma strašan.

Kasnije sam shvatio koliko zapravo ljubavi imam u sebi i koliko god da me je ovaj život ranio, ja nisam odustao od ljubavi koju smatram najvažnijim delom ljudskosti.

#city #lights #svetla #grada #mind #off

A post shared by Nikola Dumitrašković (@nikoladum) on

Šta te je navelo da se baviš pisanjem, i kako izgleda biti pisac u Srbiji danas?

U ovoj zemlji sve izgleda jezivo. Ne, ne mislim da nam je zemlja raspad. Imamo toliko prirodne lepote i to ne samo oko nas, već i u našim genima. Zaista verujem u malo božanstvo u Srbiji, ali njegov problem je što se pogrešni ljudi takmiče za pozicije koje koriste na pogrešan način. Davno je ovde neko ispleo mrežu i tu niko normalan ne može ni da priđe.

Pisanjem sam počeo da se bavim bez misije da promenim svet. Znate li vi koliki je svet? Ko će, bre, sve to menjati? Trebalo bi mi bar sto života da promenim samo Srbiju i pitanje je da li bi se to ljudima uopšte i svidelo. Ovako pišem za svoju dušu sve ono što mislim da je važno, zabavno i uzbuđujuće. To radim javno zato što želim da upoznam svet sa svojim progresom, jer se vodim rečenicom: “Ako ti i ja imamo po jednu jabuku, i razmenimo ih, ti i ja ćemo i dalje imati po jednu jabuku. Ali, ako ti i ja imamo po jednu ideju, kada ih razmenimo, imaćemo po dve ideje”. Mislim da se tu krije i cela filozofija pisanja.

Tvoji romani, da li je inspiracija za njihov nastanak živa ličnost ili kreacija? Pomenućeš imena svojih romana (u cilju promocije). Ispričaj nam odaziv ljudi na njih i tvoje zadovoljstvo.

Pre osam godina sam osmislio priču koju sam kasnije radom podelio na pet naslova. “Tajne Dunava” (prvi roman) napisan je po istinitom događaju i za stvaranje te priče me je inspirisala živa ličnost. Iako ne mogu isto da kažem za knjigu “Monika je rekla zbogom”, jer je ona produkt moje mašte. Ali i na tu maštu su uticali pojedini ljudi iz mog života.

Mislim da su globalni utisci pozitivni. Ljudi lepo reaguju na ono što radim, bar to vidim iz kontakta sa onim ljudima koji me prate i aktivno sa mnom učestvuju u stvaranju. A, što se mene tiče – ja sam prezadovoljan jer nikada nisam ni sanjao da ću nešto ovako postići.

Pregledao sam ti fejsbuk profil i postove koje deliš, u tebi leži borac za istinske vrednosti. Šta bi želeo da menjaš danas u društvu? Čega misliš da tu nedostaje?

Ovo je društvo sloboda, ali iskrivljenih sloboda i kada se u nekom trenutku poneseš slobodnim da iskritikuješ to istinski bolesno ponašanje pojedinca ili grupe, ti odmah postaješ šovinista itd. Dakle, ovo društvo nije slobodno, slobodni su bolesnici da rade šta hoće, a da mi nismo u mogućnosti da im uzvratimo. Mi smo pod diktaturom bolesti i nemamo pravo glasa. Pogledaj ti samo ove estradne umetnike, čoveče, na šta to liči?! Ovi plaćeni mediji koji objavljuju nage slike iz kreveta navodno “poznatih” ličnosti. Pišu o tome koliko je ko veliki dekolte imao i ko je sve u njega gledao. Samo se iznerviram kada pogledam naše društvo danas. Svi bi oni u rudnik išli na društveno koristan rad da se ja pitam.

Elita mora da bude normalna i zdrava da bi i društvo bilo normalno. Ovako smo svi poneseni globalnim ludilom.

Svako može da vidi odraz ludila na ljudima. Sve što je potrebno jeste da se prođe pored Save i onih splavova, ili nekih drugih noćnih klubova. Čoveče, ta gola i razbijeda omladina. Pa, onda polupani mozgovi koji nikada nisu ni uspeli da odrastu. Povraćaju jedni po drugima. Horor. A, to je sve uticaj loših ljudi koji imaju moć da utiču preko medija. Ti loši ljudi su želeli da naprave brz novac i sasvim ih je briga kako će se to odraziti i na koga.

Možeš li reći dalji tok tvoje karijere, plan za budućnost?

Kada objavim knjigu koja je uveliko napisana “Sofija, promenio sam se”, planiram da se posvetim jednoj veoma zanimljivoj temi iz istorije. Ne mogu mnogo da otkrijem jer za sada sve to radim u tajnosti, ali reč je o zvezdama, nebu, lepim i dobrim ljudima, i Beogradu kada je bio dostojan svog imena.

Plan je dakle jednostavan – pišem, pišem i pišem. (smeh)

Šta je po tebi potrebno za razvoj jedne samostalne, pozitivne i uspešne ličnosti?

Mnogo rada. To je jedan mukotrpan posao kome se nikada ne nazire kraj. Rođeni smo da nikada ne bi prestali da radimo na sebi, što je i dobro, jer tako nikada nećemo zaboraviti da zapravo i postojimo, a dokle god postojimo dotle možemo činiti dobro. Mislim, možemo i zlo, ali to nije neki put do samostalnosti jedne pozitivne i uspešne ličnosti.

Koji su tvoji saveti ljudima koji žele biti uspešni?

Važno je imati jake filtere za informacije koje nam se serviraju. Važno je razmišljati pre bilo kakvog činjenja. Mislim, nema tu nekog saveta. Čovek se takav rodi, pun emotivne inteligencije. On se odmah rešava gluposti o kojoj sam prvobitno pričao, dok neko to ne učini nikada. Ali, eto i saveta. Zaobilazite takve ljude, jer će njima biti zabavno da vas sputaju bez ikakvog razloga ili bilo kakve dobiti, jer su glupi. (smeh)

Na kraju, šta bi voleo da poručiš svim ljudima da čine u pravcu njihove sreće.

Voleo bih da ljudi ne gledaju samo sopstvenu sreću. Sreća mnogih neke čini nesrećnin, i to veoma nesrećnim. Iskreno mislim da to onda i nije sreća. Glavna fora je da sreća koju imaš ili stekneš učini još nekoga srećnim, jer ona samostalno ne može da opstane. To je kao kada biste samo sebi pričali viceve. Nema poentu.

Razgovor vodio: Nikola Miladinović

Pogledajte šta to Nikola Dumitrašković piše ovde.

Ostavi komentar