Mišići pamte!

Mišići pamte!

Kao neko ko je čitavih 10 dana pokušao da jede samo zdravu hranu –kuvano, premale porcije i sa jako malo hleba, bez slatkiša i kontrolisanim porcijama voća i 3 obroka dnevno,shvatila sam da pravilna ishrana nije u potpunosti za mene. Ja sam pre neko ko će da jede sve i to u velikim količinama, da ne spava, da se ne isteže toliko… Shvatila sam da je ono što me čini jakom i zategnutom, tačnije – moje telo jakim i zategnutim, baš to što osluškujem njegove potrebe. Moje telo zna i kada treba da ispadne iz forme, tačnije izdefinisanosti, kada da smrša, kada da izgleda jako, pomalo previše mišićavo, a kada baš ženstvenije i krhko. Kod mene to nije slučaj sa ishranom, snom, istezanjem ili genetikom. Ništa od toga mi ne ide u korist, ali, ono čega sam svesna je to da je moje telo zdravo, jako i srećno. Radim sve ono što mu prija.

Sada je povreda iza mene (i dalje boli kao đavo, juče sam se vratila na trening), bez grama odmora, sada još više jurcam, jer bukvalno radim 5 poslova, ali se ne osećam umorno ni nakon 2,5h preozbiljnog treninga (9km trčanja iliti 1h na traci, 15minuta na džaku,preko 45 minuta vežbe za noge, za gluteus i ruke i leđa-kružni trening, plus jedno te isti trbušnjaci na onoj spravi za to, plus 15ak minuta istezanja i 10 minuta u sauni), preko 15h posla i 5h sna, a radim i dalje (pola 1 je ujutru) i ne osećam umor, nego me preplavljuje zadovoljstvo, smatram da činim pravu stvar, iako i sad pojedoh silne čokoladice, itd. Od sutra zaista ću imati bolji režim ishrane, ali,neću biti na dijeti, samo ću smanjiti malo te nezdrave namirnice. Ponosna sam na sebe što nisam kao drugi da tražim izgovore za netreniranje i vođenje apsolutno nezdravog i neaktivnog života koji umrtvljuje i duh i telo.

Ono na čemu sam zaista zahvalna svom telu, je što i pored apsolutno loše ishrane u poslednjih 10 dana i apsolutnog gubitka definicije, nakon 2, doduše ozbiljna treninga, (u inat onima što se kunu u ishranu), moje telo je počelo polako da se definiše i vraća u normalu. Mišići zaista pamte i kondicija mi zaista nije opala u potpunosti. Međutim, opala mi je snaga za tegove, kao i gorespomenuta definicija, ali, polako. Kada sam jednom uspela da se cela izdefinišem, a napominjem da sam bez ishrane, sna, istezanja i suplementacije, kao i da dobijem ba dobru snagu ruku i nogu, kao i izdržlivost u snazi, preozbiljnu kondiciju (trčala sam brže od 3minuta po kilometru), radila na eksplozivnosti i jednom rečju, svim aspetima koje obuhvata profesionalni sport.

Naravno da mi se definicija, kondcicija i snaga neće vratiti preko noći. Ipak sam preko 4 meseca povređena, od kojih 2 apsolutno ne treniram, i ishrana mi je bila gora nego ikad, pa samim tim će trebati i mom telu sigurno nekih 2 nedelje da bi došlo u normalu. Ono što zaista jeste istina- što više mišića, to manje sala i celita, to, doduše i više kilograma, ali ćete izgledati kao da ste mršaviji, jer ste zategnutiji.

Bitno je da je volja tu i da trening služi za opuštanje od napornog dana i nakupljanje energije. Bitno je da ne budemo prestrogi prema sebi i da razumemo svoje telo- izgled tela je odgovor na psihu pojedinca, tačnije, ako smo srećni i zdravi, izgledaćemo bolje, ako smo anksiozni, depresivni, besni, tužni, izgledaćemo lošije, telo tada ni pored savršene ishrane i treninga neće postići svoj maksimum što se tiče lepote i postignuća u treningu. Sve jeste iz glave, jer može da se desi i da nemamo volju, motivaciju za trening, apetit ili da jedemo preterane količine hrane, na emocionalnom nivou. Zato, treba dosta da radimo introspekciju, da zaista, iznutra radimo na svojim manama i kvalitetima, da gledamo da se okružimo kvalitetnim ljudima i da budemo zadovoljni svakog dana. Nije zdravo ne osetiti tugu, bes, ljubav, sreću, nervozu, neispavanost. Zdravo je umeti prepoznati svoje emocije (tuga,strah, osećanje nemoći i besa kod devojaka vode u anoreksiju, o kojoj je bilo više reči u tekstu o poremećajima ishrane, kada devojka nije u stanju da razazna i razlikuje svoje emocije i okidače koji su je dotle doveli) i razlikovati ih, pokušati da ih kontrolišemo. Preterivanje ni u čemu nije zdravo, pa čak ni u treningu (onesvešćivanje, povračanje na treningu, itd.)

Vidim i ja da su moji mišići dosta toga zapamtili, ali da ću i na dosta toga morati da ih podsećam, ili učim iz početka. Donekle me to deprimira, donekle me raduje- naučiću nove stvari i  ispraviti one koje su bile pogrešno naučene. Probaću i neke treninge koje nisam do sad, sprave koje nisam do sad i mislim da je svaka druga-nova šansa, put ka još većem uspehu od dosadašnjeg! Jeste da sam apsolutni kolerik i da volim sve i odmah, ali, isto tako, pošto sada imam više masti nego ikad u poslednjih makar godinu dana, samim tim ću imati i od čega da napravim nove, žestvenije mišiće, a naučila sam i koliko je bitno istezati se i praviti i nekad dan,2 pauze od treninga, jer onda, em ste odmorili mišić, em izgledate još bolje.

Povreda mi je bila prinudni odmor, a sada je vreme za nove radne pobede i samim tim što imam snage za preko 15h rada, i 2,5h treninga a ostalo je 6,5h koje sam utrošila na san, hranu, šetnju psa, kupanje i spremanje za posao, kao i čitanje knjige i pisanje ovog teksta, smatram da sam pobednik! Pri tome, raspoloženje, volja i energija mi ne padaju. Čak sam postigla i da se čujem sa jako dragim ljudima, da izmamim nekome osmeh, da budem zahvalna za sve koji su meni izmamili osmeh tog dana, itd.

Radite na tome da vaši mišići imaju šta da pamte i čemu da se vrate u pozitivnom smislu, u slučaju povrede nedostatka vremena i mogućnosti za trening, jer u životu postoje i preče stvari od treninga- svadba, porođaj ili trudnoća, rođendani i ostali bitni datumi, posao- jer ne živimo od vazduha i neće se računi sami platiti od sebe, putovanje, ne daj bože i odlzak u bolnicu kod rodbine, učenje i ispiti, povreda, itd!

Ostavi komentar