Manipulacija

Manipulacija

Osećanja kojima se najviše manipuliše su: ljubav i strah (strah od gubitka ljubavi, starosti, gubitka lepote, gojenja…), jer se strah u psihologiji smatra najjačom emocijom, jačom čak i od ljubavi.

Manipulacija uvek ima negativnu konotaciju. Termin potiče od latinskih reči „manus“-ruka i „pulare“-rukom gladiti, obrađivati. Termin ima negativnu konotaciju jer podrazumeva zavođenje rečima, iliti demagogijom. Postoje-kognitivna, afektivna i medijska manipulacija.

Manipulacija cilja i na emocije, ali i na razum, te razlikujemo afektivnu i kognitivnu manipulaciju.

Kognitivna manipulacija deluje na saznajni i racionalni deo ličnosti, centar za to u mozgu je korteks. Kognitivna: kadriranje pomoću laži, dovođenjem u zabludu, reči zamke i zvučne reči se, takođe koriste, kao i manipulisanje prinudom, polugama uveravanja, poput reklame koja cigarete prikazuje kao muževne, tačnije samo paljenje cigara se prikazuje kao nešto izrazito muževno i isključivo za mačo tipove…

3 oblika kognitivne manipulacije: istina se pretvara u laž i obrnuto, preokretanje činjenica a samim tim i stvarnosti, ili kada se činjenice  skrivaju.

Osećanja kojima se najviše manipuliše su: ljubav i strah (strah od gubitka ljubavi, starosti, gubitka lepote, gojenja…), jer se strah u psihologiji smatra najjačom emocijom, jačom čak i od ljubavi.

Afektivna deluje na iracionalno i na sferu osecanja, čiji je centar  u amigdali. Afektivna  podrazumeva zavođenje demagogijom, zavođenje stilom, jasnoćom izražavanja, strahom i autoritetom, decom, ponavljanjem, hipnozom… Afektivna manipulacija deluje na domen iracionalnog i na sferu osećanja, dok se kognitivna manipulacija oslanja na saznajni i racionalni aspekt ljudske svesti.

Bihejviorizam je pravac u psihologiji-grana psihologije, koja se bavi ljudskim ponašanjem, odnosno time kako se ponašamo u skladu sa stimulusima iz spoljašnje sredine.

Jedna od najstarijih ,,tehika manipulacije’’, na kojoj počiva verbalna manipulacija, upravo je retorika. U antičkom dobu, retorikom i proučavanjem retorike uopšte, bavili su se mnogi filozofi- Demosten, Aristotel, Koraks…

Savremeni smisao retorike u marketinškim i medijskim komunikacijama, podrazumeva to, da se lepo ,,upakovano”, u smislu reči- najbolje prodaje.

Savremena reklama koristi 5 strukturalnih elemenata, koji su karakterisali retorički govor još u antičko doba : invention (izbor argumenata govora), disposition (organizacija tih argumenata), elocution (prenošenje tih argumenata u efikasne retoričke figure), memorio (tehnika pamćenja), action (potpomaganje govora tonom glasa i pokretima tela).

Noam Čomski,  jedan od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američki lingvista je dao spisak od 10 tehnika medijske manipulacije.

“Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba biti što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.” Ovaj citat apsolutno ne treba dalje objašnjavati, nažalost i danas je jako lako uočiti razliku u obrazovanju između različitih slojeva ljudi.

Te tehnike medijske manipulacije iliti kako mediji manipulišu nama, prema Noamu Čomskom, su: 1.preusmeravanje pažnje sa važnih dešavanja u državi, na nebitna (primer kod nas- fontana na Slaviji je bila najbitniji događaj), 2.stvaranje problema, u ovom slučaju, kod nas, tek sad je pažnja javnosti preusmerena na nasilje među maloletnicima, 3.postupnost promena- da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama , 4.odlaganje, uglavnom bitnih dešavanja, tako što se spominju mnogo ranije, na primer- vest o povećanju cene grejanja mesecima unapred, 5.upotreba dečijeg jezika, što dovoljno govori o nipodaštavanju inteligencije javnosti, 6.zloupotreba emocija, što govori o tome koliko su mediji perfidni u postizanju sopstvenog cilja, jer ciljanjem na emocije, lakše prodiru u nesvesno, tako infiltrirajući željene medijske poruke u našu svest. 7.neznanje-povećati broj neobrazovanih ljudi, 8.veličanje gluposti, što naveliko primećujemo u rijalitijima, tako što se promovišu blud, razvrat, nemoral, prosečnost, nekultura, itd, 9.stvaranje osećaja krivice- tako da se svako oseća krivim za sopstvenu nesreću – da li smo krivi što kao mladi ne možemo da nađemo posao ili je kriva država za to, i 10.zloupotreba znanja, pozivanjem na svedočenja bitnih naučnika, lekara, itd ili, čak korišćenje tih znanja iz psihologije, neurolingvistike, neurobiologije, kako bi efektnije manipulisali ljudima.

Za razliku od propaganda, manipulacija uvek ima negativnu konotaciju, jer neko može da propagira i zdrav život, obrazovanje, rad, itd, dok manipulacija uvek ima skrivenu, ali lošu nameru u pozadini.

Ostavi komentar