Linija manjeg otpora

Linija manjeg otpora

Za razumevanje možemo reći da je majka znanja jer znanje često poseduje oblik dok znamo da život može posedovati mnoge druge oblike osim onog koji mi imamo.

Svi se nekada srećemo sa putevima koji nam izgledaju lako ili teško. Sa odlukama o tome da li ćemo se boriti sa nepoznatim ili glatko proći poznatim putem. U ovom tekstu ćemo se baviti pitanjima: zašto su neki putevi laki a neki ne, šta je zapravo taj teret koji pripisujemo nekim putevima, šta su posledice odabira lakog ili teškog puta i kako da odaberemo pravi put? Za početak da definišemo šta znači lak a šta težak put. Lakim putem zovemo put na kom nam je poznato šta moramo uraditi kako bi ga prešli.

Dakle znamo manje više i koliko traje i šta od nas traži i ovakvi putevi se uvek i svima nameću kao ispravan izbor. Teškim putem zovemo onaj koji je nepoznat, gde imamo jako malo poznatih informacija o tome šta nas tu čeka. Ne znamo koliko će trajati kao ni da li ga možemo savladati. Ukoliko imamo opciju da izaberemo lakši, naravno, nećemo dalje razmišljati o ovakvom nepoznatom putu već ćemo se uputiti dobro poznatom utabanom stazom na kojoj nam i drugi čak mogu pomoći. Zašto su neki putevi laki a neki ne? Znamo da čovek, koliko god da znanja poseduje, ne može nikada poznavati sve puteve i odluke. Pre ili kasnije srešće se sa nečim što nikada pre nije video. U ovakvom momentu se čovek sreće sa putem kom se pripisuje velika težina. Gotovo uvek kod ovakvih situacija ljudi se konsultuju sa drugima u cilju pronalaska informacija o tome šta treba preduzeti kako bi pronašli lakši i poznatiji put. Naravno, lepo je imati pomoć i zatražiti i druga mišljenja.

Dakle, dolazimo do zaključka da težimo pronaći poznate činioce svega kako bi se upustili u putovanje. Naša nesposobnost da sami sagledamo situaciju u nama budi negativna osećanja i mnoga pitanja na koja nemamo odgovor. Pitanja bez odgovora i emocije će u nama put nazvati teškim. Dakle, mi smo parametar koji je kriv za težinu puta. Naše znanje ima ograničenja a ovakvi putevi mogu biti olakšani samo uz osobinu poput razumevanja. Uslov je ne biti neko ko prikuplja znanje i neguje ego već neko ko je sposoban razumeti. Putevi su laki ili teski zavisno od nase sposobnosti razumevanja.

Za razumevanje možemo reći da je majka znanja jer znanje često poseduje oblik dok znamo da život može posedovati mnoge druge oblike osim onog koji mi imamo. Razumevanje ne potpada pod oblik, ono jednostavno obrađuje oblike ili ih stvara ukoliko to želimo. Dakle, put je težak zbog našeg neshvatanja sopstvene bezobličnosti. Šta je zapravo taj teret koji pripisujemo nepoznatim putevima? Taj teret je naša misao da je put težak. On je apsolutno naša tvorevina i potvrda naše nesposobnosti da budemo svesni sopstvene moći. Ne postoje teški putevi već samo oni putevi koji od nas traže da budemo bezoblični. Istina, ne može se uvek i sve razumeti, nekada je potrebno vremena nekoliko pokušaja za to, takođe, ne treba zbog toga situaciju zvati teškom. Ona je jednostavno korisna za naš povratak ka bezobličnosti u kojoj leži naša najveća moć.

Ovakve situacije su zapravo mesta koja od prosečnih ljudi mogu načiniti uspešne ukoliko shvate da teret proizvode sami jer su promašili u životu ono što trebaju biti. Šta su posledice odabira lakog ili teškog puta? Rekli smo šta je teret i kako ga treba posmatrati. Posledica odabira teškog puta jeste usavršavanje čoveka i jačanje njegovog kompletnog bića. Ne može čovek birati teške puteve a ne postati bolji. Fizički teret je način da telo postane jače, psihički teret čini to za psihu. Ukoliko se čovek često odlučuje za nepoznato, zasigurno će biti duhovno i fizički superiorniji od onog koji se kreće samo poznatim stazama.

Posledice odabira lakog puta su tu da potpomognu stagnaciji čovekovih potencijala. Pozitivno utiču na razvoj čovekovih negativnih osobina i mogu doneti sreće čoveku samo onoliko koliko je imaju i oni oko njega. Ali znamo da život ima naviku da pred nas stavlja nepoznato, to je prilika da ono malondobijene sreće izgubimo. Čitav naš život zavisi od naše duhovne veličine, ovde leži odgovor na pitanje koji je put bolji? Šta je pravi put? Pravi put na svom cilju mora da poseduje pozitiv, kako za onoga koji ga sledi, tako i za one oko njega. Ukoliko čovek bira dela koja za posledicu imaju pozitiv po njega i okolinu, neće promašiti put.

Nisu uvek svi teški putevi dobri. To su putevi koji za cilj imaju samo sreću za onog koji ih sledi dok po druge imaju negativne posledice. Zato, gledajte na sve očima pozitiva za sebe i druge i uvek ćete videti pravi put bez obzira koliko sebe morate procimati da se vratite u fazu bezobličnosti. Radujte se tome jer to može biti samo dobit za vas.

Ostavi komentar