Kako i zašto čovek treba da se razvija?

Kako i zašto čovek treba da se razvija?

Mi smo kako fizička, tako i umna i duhovna bića, i zato je neophodno da gajimo svoju ličnost na svim poljima. Tek onda kad istinski budemo zadovoljni sobom, moći ćemo da dotaknemo i druge živote, dajući im primer sopstvenim izborom.

Pojedinci su ti koji menjaju svet. Danas to često zaboravljamo noseće se mišlju kako smo isuviše mali da utičemo na bilo šta veliko. I da, možda i jeste tačno da ne možemo da napravimo neku značajnu revoluciju, ali nam je zato dat dar da možemo da dotaknemo tuđe živote. Ako na tom svom putu to uspemo bar s jednim, uradili smo već dovoljno. Međutim, istinski prosvetljeni ljudi uvek znaju da se polazi prvenstveno od sebe. Da menjajući sebe menjamo i svet oko nas.

Mi smo kako fizička, tako i umna i duhovna bića, i zato je neophodno da gajimo svoju ličnost na svim poljima. Tek onda kad istinski budemo zadovoljni sobom, moći ćemo da dotaknemo i druge živote, dajući im primer sopstvenim izborom.

A kako ćemo da postignemo da se mi tako osećamo?

Tako što ćemo prvenstveno shvatiti da smo i kap vode u okeanu, i čitav okean. To znači da ništa više ne vredimo od drugih, da ni po čemu nismo kompetentni da gledamo bilo koga s visine i da se ponašamo arogantno i nadmeno. Ali isto tako, to znači i da smo kao jedinke jako uobličeni i svakako na neki svojstven način posebni. Zapravo, to znači da vredimo samim tim što postojimo. U nama su svi alati koji nam omogućavaju da rastemo i da se razvijamo, na nama je da ih prepoznamo i da ih iskoristimo. Možda zapravo prvo treba sebi istinski da odgovorimo ko smo zaista. I šta sve možemo da učinimo da budemo još bolji. Da li osuđujemo druge, da li nam je bitno da isteramo po svom, da li gledamo očima ega ili duše. Da li se trudimo da širimo radost i ljubav i budemo jedni drugima podrška, ili smatramo da nema dovoljno sreće i uspeha pod ovim nebom za sve.

Da li pomognemo onda kada smo u mogućnosti. I iz koje namere to uradimo. Ali i da li isto tako znamo da zaštitimo i poštujemo sebe. Da li znamo da postavimo granice i kažemo “ne” kada je to potrebno. Da li odlazimo znajući da smo dali sve od sebe. Da li u odnosima s drugima očekujemo više nego što smo i sami sposobni da pružimo. Sve su to neka od pitanja koja nam mogu pomoći da bliže spoznamo sebe. S obzirom na to u kom period živimo, zaista smatram da nema opravdanja za nerad na sebi pored toliko dostupnih informacija, i to besplatnih. Možda vam se neće život promeniti istog trenutka kad krenete u taj proces, ali to i jeste putovanje, i užitak je gledati kako postepeno, iz dana u dan postajemo bolji ljudi i kako usvajamo zdrave navike. Zavoleti sebe znači prihvatiti sebe upravo tu gde smo sad, s onim što imamo, i što jesmo, svesni svih svojih mana i vrlina. Čovek je biće predviđeno da s godinama postaje sve mudrije i pametnije, ali srećan čovek je onaj koji uspe to da ostvari sačuvajući ono iskreno dete u sebi. Na ovom putu će biti dosta izazova, dosta padova i nesuglasica, ali sve je to neophodno kako bismo uhvatili samu bit. Jer i strela pre nego što se ispali mora da se povuče unazad. Samo na te situacije treba gledati poučno, a ne kažnjivo i kritički. Nekada ćemo uraditi i neku stvar za koju smo svesni da nije bila ispravna, ali bitno je da uvek radimo ono za šta mislimo da je u tom trenutku najbolje, i da osvešćujemo sebe i svoje postupke na tom putu. Mislim da je neophodno napuniti sebe zdravim samopouzdanjem koje često znamo da izgubimo odrastajući i uverenjima da smo vredni i da pošteno možemo da ostvarimo sve što zamislimo.  A to se postiže svakodnevnim radom na sebi. To se postiže tako što biramo stvari koje nam služe, što čitamo knjige iz kojih učimo, što gledamo filmove koji nas bude, što slušamo muziku koja nas dodiruje, što biramo ljude pored kojih se osećamo lepše i koji nam čiste dušu. Što jednostavno naučimo da odaberemo stvari koje su dobre za nas. I što ne sudimo drugima ako nisu krenuli tim istim putem. Jer postajemo svesni da lepota i jeste u različitosti. Ako nas potraže za pomoć, pružićemo im ruke. Postajemo bolji što nećemo trovati sebe besom i mržnjom prema onima koji su nas povredili već ćemo im oprostiti jer će to osloboditi nas. Tako što nećemo zaboraviti da se zahvalimo onima koji su nam ulepšali živote i što ćemo se izviniti i mi onima prema kojima smo bili lošiji nego što su zaslužili, jer i mi grešimo. I možda najbitnije od svega je da ćemo u jednom trenutku spoznati da smo mi upravo sad izbori koje smo donosili u prošlosti, i da je to ono što nas je oblikovalo ovakvima kakvi jesmo. A dobra stvar je što smo mi uvek suočeni s izborima, i što uvek možemo da menjamo ono što nam se ne sviđa. I dok čekamo da se sve oko nas promeni da bismo postali srećni i zadovoljni, nekad je samo potrebno zaviriti u odaje svoje duše i odatle krenuti. Možda ćemo na tom putu izgubiti neke stvari i neke osobe, ali mnogo važnije od toga je da ćemo pronaći sebe. Da ćemo osećati svakodnevni rast i da je to ono što će da nas gura da nastavimo u tom smeru. I upravo takvi ćemo biti u mogućnosti da pomognemo i drugima kad osetimo da su za to spremni. A nije li to ne samo menjanje svog života, već menjanje i sveta. I nekada ćemo osećati bunt i nerazumevanje drugih, i možda ćemo imati utisak da ništa nema smisla, ali istrajati na tom putu znači uspeti. Jer kao što kažu, iza svakog uspeha koji je došao preko noći stoje godine i godine rada. Poenta je da uživamo u tom uspehu i da svaki dan budemo korak bliži tom cilju, ali da nikad ne zaboravimo da se na tom putovanju dobro zabavljamo. Jer svaki naš korak unapred, ali i svaki naš pad i nastavak će definisati ono što postajemo. A ja vam od sveg srca želim da iz dana u dan budete sve bolji, pa čak i onda kad posustanete i potonete da osvestite da se to desilo iz nekog razloga koji će da vas ojača. I da ne očajavate već da hrabro koračate dalje gledajući sebe kako širite svoja krila i postajete sve ono o čemu ste nekada samo maštali.

Ostavi komentar