Kako džeparoši kradu

Kako džeparoši kradu

Ovog puta ćemo zaviriti u um tih veštih nevidljivih lopova. Kako oni razmišljaju, kako ciljaju žrtve i kakve tehnike sve koriste za džeparenje odnosno krađu.

 

Ulazite u autobus. Posežete sa svojom torbom da bi izvadili iz nje novčanik u kojem se nalazi karta. Nažalost neko je to uradio umesto Vas. Torba je širom otvorena, a novčanik već uveliko čuči u džepu veštog džeproša. Počinjete da paničite, ne zbog neoverene autobuske karte, nego ste u novčaniku držali ličnu kartu, zdravstvenu, pasoš, platne kartice, novac i slike najdražih. Gubite dah i osećate mučninu dok Vam se lice prekriva suzama. To se nažalost desilo jednoj stranoj državljanki koja je trebala da se vrati sutradan avionom u svoju zemlju. Policija je pozvana i upućena je do svoje ambasade zbog dokumenata. Još veća žalost jeste, da ta osoba nije usamljeni slučaj. Nedeljno samo u Beogradu bude i preko 200 (dve stotine) prijava džeparenja!

Ovog puta ćemo zaviriti u um tih veštih nevidljivih lopova. Kako oni razmišljaju, kako ciljaju žrtve i kakve tehnike sve koriste za džeparenje odnosno krađu.

Pre svega, shvatite da je velikoj većini to posao. Neki žive od toga, neki su primorani, neki rade iz zabave. U našim krajevima obično postoji osoba, glavni šef kome se donosi sav plen. Ti ljudi angažuju grupice džeparoša koje operišu u svim delovima grada. Postoje kazne od strane nadređenog ako se vrate bez plena, zato su tako beskrupolozni danas i ne mare ni od čega.

Često se ista lica nalaze na istim lokacijama dug vremenski period. Zbog nekakvog čuda u sistemu, oni kao da su ohrabreni da nepažljivim sugrađanima čine život težim nego što jeste. Ako budu privedeni, obično se sutradan vrate na istu lokaciju. Znači, oni rade svoj posao, zarađuju na tuđoj nesreći. Neki čak i ne znaju za bolje. Tako su odrasli i to je kod ponašanja i prihvatanja u uskom krugu u kojem se nalaze. Neki su jednostavno maliciozni dugi niz godina i u starosti džepare, krijući se iza maske polu senilnog seniora. A nekad, što je i najtužnije to rade i ljudi koji nikad u životu nisu ništa ukrali, ali eto, viri novčanik, što da ne iskoristim priliku.

Grupice su uvek na oprezu, što više očiju, to je veća šansa da se spazi potencijalna neoprezna žrtva. Kada se malo fokusirate lako ih je primetiti, jer im pogledi prate tuđe džepove, tašne i slično. Kad primete osobu koja npr. nosi slušalice i drži poluotvorenu torbu iza leđa, kao čopor vukova krenu da rade. Sve što im treba je malo strpljenja da bi za par sekundi izvadili ono što je vredno u torbi. Poenta jeste, da im Vi pomažete u poslu. Nekada i sam govor Vašeg tela im kaže, evo, na izvolte moj novac. Obično nastradaju turisti oduševljeni znamenitostima ili kad užurbano tragaju za nekom lokacijom. Njima se pridružuju i studenti koji zbunjeno i bojažljivo upoznaju grad, a nekad su jednostavno skrhani zbog palog ispita. Slabo pokretne bakice i slabovide dekice su takođe omiljena žrtva džeparošima.

Na autobuskim stajalištima pojedinac ili grupice čekaju da svi izađu i uđu u prevoz. Spaze najneoprezniju žrtvu, nekada čak i otvore torbu dok čekaju prevoz, osoba uđe u prevoz i u tom momentu se hvataju za novčaniki. Tad čak i ne moraju da beže, jer je prevoz uveliko zatvorio vrata i otišao.Unutar prevoza je isti princip, samo što Vi izlazite, a oni ostanu bezbedni iza zatvorenih vrata. Obavezno kad je gužva držite svoje vredne stvari u vidnom polju ispred sebe, jer je džeparošima najslađe dok se guraju, čak ne moraju da se trude da skreću pažnju.

“Ja sam na oprezu uvek, neće mene”. Baš zbog takvih izjava i postoji skretanje pažnje. Jedna ili više osoba radi nešto što će Vama skrenuti pogled sa torbe, dok drugi deo grupice vadi stvari, daje trećoj i posle par minuta ponavljaju proces. Dobronamerni ulični prodavci umetnina, statnični prosjaci, čak i ulični umetnici se organizuju da odžepare veoma oprezne ljude uz pomoć skretanja pažnje. Čak i kad sedite opušteni u kafiću, gde spustite mobilni na sto, postajete potincijalna osoba koja će zvati policiju sa prijateljevog telefona. Džeparoši neretko koriste novine, kese, kapute, da prekriju predmet koji treba da ukradu.

Kada prate osobu koja nosi ranac na leđima, koristiće oštre predmete kako bi isekli dno ili stranu ranca. Ostanete bez dokumenata, a i oštete Vam ranac. Nekad ga je bolje i zašiti nego uopšte nemati više, zato što ste ga nemarno ostavili na sred butika u šoping centru da bi probli odeću.

Tekst: Predrag Ilić

Ostavi komentar