Kada zaboravim da sam muškarac

Kada zaboravim da sam muškarac

I tih par reči,
Koje nalazim u sebi,
Kada te sretnem,
A koje nikada,
Ne izgovorim..
Opsujem sebe,
Svoj kukavičluk,
Svaki put,
Kada mi se to desi..
Kada zaboravim da sam muškarac..
I taj slabašan,
Stidljiv korak,
Koji napravim,
Da te zagrlim,
Ili poljubim,
Svaki put kada te sretnem..
Kada zaboravim da sam muškarac..
Čuvam naše slike,
U albumu tajni,
Nasmejana si,
Lepa,
Zaljubljena..
Moja slabost,
Nikada mi nije dozvolila,
Da mislim da sam ja,
Razlog tvoje sreće,
Tog osmeha,
Svaki put kada te sretnem..
Kada zaboravim da sam muškarac..
Sećaš li se,
Svih onih nenapisanih pesama,
Neizgovorenih reči,
Koje smo očima razmenili,
Sakriveni od drugih,
One večeri,
U jednom,
Skoro razlupanom autobusu,
Koji je vozio u naše mesto..
Svaki put kada te sretnem,
Bilo je sve više,
Trenutaka,
Kada zaboravim da sam muškarac..
Bilo je dana,
Kada sam od stida,
Spuštao glavu,
Nadao se da te neću videti.
Bili su to dani,
Kada je izgledalo,
Da ću svaku reč,
Svaki stih,
Svaki tvoj osmeh,
Platiti previše..
Možda ih ne bi ni mogao platiti..
Tih par reči,
Koje me prate,
Kada god te sretnem,
A koje ti ne govorim..
Kada zaboravim da sam muškarac…

Ostavi komentar