Jedina žena opančar u Srbiji

Jedina žena opančar u Srbiji

Mirna Rackov je jedina  žena opančar u Srbiji koja ima registrovanu radnju.

  • Odakle ideja i šta Vas je podstaklo da se osamostalite i počnete da se bavite skoro izumrlim zanatom u Srbiji?

Radila sam u firmi koja se bavila izradom obuće, sve dok iz lokalnog društva nisu došli sa zahtevom da im se izrade takozvani ‘pertlaši’. Tada sam se prvi put susrela sa opancima i to mi se daleko više svidelo. Nisam bila zadovoljna uslovima u firmi i tako sam se i odlučila da se osamostalim.

  • Poznato je da ste jedina vlasnica registrovane radnje za proizvodnju kožnih opanaka, zanima nas koliko vrsta imate u ponudi i koji je najteže izraditi?

Jedina sam žena opančar u Srbiji koja ima registrovanu radnju. U ponudi imam oko 25 modela, a najteži za izradu jesu opanci iz Sarajevskog Polja.

  • Da li ste nekad išli na neki kurs šivenja kože ili ste sami učili zanat?

Nisam išla na kurs, uglavnom sam sve učila u firmi obuće. Najviše su traženi takozvani pertlaši, a najviše volim da izrađujem opanke iz Vojvodine. Materijal uglavnom nabavljam u Novom Sadu. Koža se prvo kroji, pa se kvasi, plete, a onda se stavlja na kalupe. Pertlaši su oni koji se najbrže rade (nekoliko pari na dan se može uraditi), dok su opanci Sarajevskog Polja najteži za izradu pa samim tim je za njih potrebno i najviše vremena. Dakle, sve zavisi od vrste.

  • Odakle nabavljate materijal, prvenstveno koža da li je ista za sve vrste, i koji su postupci u pripremi pre nego što krenete da stvarate opanak?

Poručim materijal, zatim krojim kožu, pletem i stavljam na kalup, a na kraju lepim gume na đon opanka.

  • Kakvi su komentari okoline na ono čime se bavite, imate li podršku porodice i prijatelja?

Uglavnom ljudi ne veruju da ja izrađujem opanke, jer je opančarstvo prvenstveno muški zanat. Podršku pre svega porodice, a onda i prijatelja sam svakako imala.

  • Gde sve možemo videti Vaše proizvode?

Sve proizvode reklamiram na svom facebook profilu, ali takođe se pojavljujem i na seminarima koji su vezani za folklor.

  • Šta je to sve što ste na samom početku uložili u ovaj posao, s šta Vam je on sve doneo?

Na početku je trebalo dosta truda i vremena da naučim bar neke osnovne operacije, jer se opanci razlikuju od redovne obuće koju sam do tada radila. Prošao je dobar period dok su ljudi čuli za mene. Ono što mi je ovaj posao doneo jesu mnoga prijateljstva, a i zadovoljstvo da se bavim onim čime želim i šta volim.

 

  • Dobili ste priznanje od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, smatrate li da bi većim ulaganjem države u kulturu i tradiciju dovelo do povećanja zanatskih radnji ove vrste?

Da, dobila sam priznanje od ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a svakako da smatram da se treba ulagati u kulturu, a samim tim i u stare zanate.

  • Šta mislite šta  je još potrebno u našoj zemlji kako bi opanak dobio punu pažnju javnosti i zasluženo mesto u kulturi kao nosioc nacionalnog identiteta?

U neku ruku opanak ima pažnju javnosti, ali svakako da na primer treba u školama pričati više i o opancima i generalno o starim zanatima.

  • Planirate li da proširite svoju radnju i da možda obučavate mlade ljude koji budu zainteresovani za ovaj stari zanat?

Pa svakako da imam želju, ali ne planiram ništa u skoroj budućnosti.

Mirna  na facebook – u : https://www.facebook.com/mirna.rackov

Razgovor vodila: Milica Vasković

 

 

 

 

 

Ostavi komentar