Izabrani

Izabrani

I

“Iz ovoga mraka anđeo te neće spasti!”

Još pamtim bronzani glas iz sna te noci.

Ne gledaj u nebo kada njega tražiš,

pesmom ga ne zovi, sam će doći.”

 

“Kako da ga od drugih razaznam?

Kako da mu pogled poznam?

Gde da ga cekam, reci Duše, pomozi mi!”

“Nek ti duša miruje, osetićes ko je,

nećeš ga propustiti.

Zalaska Sunca on nosi boje,

korak ćeš mu poznati.”

 

Iz ovog ludila ne mogu izaći,

izgubila sam svoje reči.

Ne čujem oblake,

i ne vidim vetrove,

jutra gube miris

i ne drhte noći…

 

Papir je čist još jedne večeri

nem kao grob.

Ako nemam reči, ništa iza mene neće ostati.

Ako stihove za sobom ne ostavim-

ne postojim.

 

“Ne boj se sad, on nebo će ti vratiti,

Svetlo boje višanja.

Prozirni plamen led će otopiti

I lanac sa ruke pesnika strgnuti”

 

II

 

Kao da su godine od tog sna proletele

Deset sunaca, i kiše prve ledene

Tako davno, daleko čini se.

Nemam vere u taj san plavi,

nema spasitelja sa plamenom u očima

sa srebrom u grudima i snagom u venama.

Takav ne postoji u svetu  stvarnosti,

takav ne korača ulicama ovog sivog grada

on ne deli zemlju i nebo sa smrtnicima.

Njega ovde neću naći… osim u snovima.

 

III

 

Tren, na pola koraka,

Zaustavljena, zaleđena.

Jedan samo tren i do kraja vremena,

Oči boje ponosa i pogled osvaja.

Treptaj oka u kom sve počinje

Otkucaj srca u kome dah prestaje

Dodir ruke i glas koji najavljuje

Dolazak heroja u moje košmare.

 

IV

 

Vizantijsko plava noć, tišina smiruje

Moji prsti na tvom vratu pišu reči molitve

Da tako ostane, da jutro ne svane.

Snažan kao oluja,

moćan kao planine,

lep kao Sunce.

Anđeo bez krila

U crno prerušen,

Da ga svako ne spozna,

Mirno pored mene sneva…

 

V

 

Snovi se ipak ostvare.

 

Tekst: Kali

Foto: wallpaperclicker.com

Ostavi komentar