Istražimo zajedno izvor energije za fizičko vežbanje i fizičku sposobnost

Istražimo zajedno izvor energije za fizičko vežbanje i fizičku sposobnost

Energija. Energija je sveobuhvatna, sveprisutna i gde god pogledali videćemo produkte različitih oblika energije. Ne postoji loša energija, već ona koja se usmerava u pozitivnom ili negativnom pravcu iskoristljivosti, čiji su rezultati upravno oni, prethodno spomenuti, produkti energije.

Odakle nama energija za vežbanje i uvežbavanje naših sposobnosti? Kako se ta energija stvara i gde? Koji su to razlozi za njeno stvaranje? Kako sve to utiče na nas? Odgovore na ova pitanja, možemo naći samo kada zavirimo malo dublje i usmerimo našu radoznalost u pravom smeru i nivou, ćelijskom nivou.

Energija je fundamentalna za sve procese i hemijske reakcije, kako svuda u univerzumu, tako i u našem telu, jer smo i mi njegov deo, kao i za sve vidove fizičke aktivnosti i sposobnosti. Bilo da se to radi o trčanju na 400m, plivanju na 1500m ili dizanju tegova, mišići su pokrenuti i aktivirani samo jednim molekulom, a to je ATP, odnosno adenozin trifosfat. ATP je valuta energije našeg organizma, sa kojom nema cenkanja i od izuzetne je važnosti, jer se proizvodi u veoma malim količinama, da bi se potom vrlo brzo potrošila i zbog toga naše telo mora iznova i iznova stvarati ATP i taj proces stalno traje. Za njegovu proizvodnju neophodni su resursi u obliku glukoze (šećera), masnih kiselina (masti) i aminokiselina (proteina), koje dobijamo ishranom i iz našeg tela.

Višak glukoze (šećera), skladišti se većim delom u jetri, u vidu glikogena. On se može konvertovati u glukozu (šećer) i transportovati do skeletnih mišića putem krvi, u kojima se takođe nalazi mali ostatak skladištenog glikogena, iz kojeg se dobija energija za prvih desetak minuta rada mišića, dok glukoza (šećer) i masne kiseline (masti) iz krvi, posle tridesetak minuta.

Mesto u kome se proizvodi ova valuta, od neprocenjive vrednosti, jeste ćelijska organela, pod imenom mitohondrija(energetska fabrika), koja se nalazi u ćelijama našeg tela, i to procesom koji se naziva oksidativna fosforilacija. Tada je reč o aerobnom metabolizmu, jer se dešava u prisustvu kiseonika, odnosno anaerobnom metabolizmu, kada kiseonik nije prisutan.

Spuštamo se jos malo dublje i saznajemo o čemu se zapravo radi. U sastav molekula ATP-a ulazi adenozin i tri fosfatne grupe. Kada ATP dođe u kontaktu sa vodom, dolazi do startovanja procesa koji se naziva hidroliza (hemijska reakcija koja se zasniva na raspadu molekula hemijskih jedinjenja na dva manja dela (fragmenta), pod uticajem kontakta sa vodom), i tada se poslednja fosfatna grupa razdvaja i oslobađa Energiju. Posledica svega toga jeste formiranje ADP-a ili adenozin difosfata, kojem se uz pomoć hemijskih reakcija dodaje jedna fosfatna grupa, da bi opet nastao ATP, i to nazivamo fosforilacijom.

Završni stadijumi u proizvodnji ATP-a mogu stvoriti do 36 adenozin trifosfata. Energija koju koriste ljudske ćelije, zahteva hidrolizu 200-300mol ATP-a dnevno i njegova ukupna količina u ljudskom telu iznosi 0,1mol, što znači da se svaki molekul ATP-a reciklira 2000-3000 puta svakog dana. ATP ne može se skladištiti i zbog toga njegovo iskorišćenje mora slediti ubrzo nakon proizvodnje.

U našem telu, u svakoj sekundi odvijaju se oko 100.000 hemijskih reakcija, od kojih tu spada i formiranje ATP-a. Naš organizam je fenomenalno smišljen mehanizam, kojeg moramo negovati i čuvati da bi i on to isto radio za nas. Ne treba ga olako shvatiti ili čak nikako, jer to može značiti samo jedno, a to je propast. Bez ATP-a nema normalnog funkcionisanja, ali zajedno sa njim, možemo činiti čuda koje život pruža svakodnevno, u svakoj sekundi, svuda, istovremeno, na najlepši mogući način.

Sa ATP-om u nove pobede.

3 Comments

  1. Tekst jako lep. Nismo ni svesni kakav nam je organizam. Bravo mladicu.

  2. Vrlo koristan tekst! Temeljno objasnjeno, pogotovu sto vecina nas ne razmislja o organizmu…ovako.. do najsitnijeg detalja. Uglavnom se setimo za zdravlje onda kada se razbolimo, a ovaj tekst jasnu poruku daje, da trebamo vise da cenimo svoje zdravlje i usmerimo energiju ka ocuvanju organizma. Svaka cast autoru!

  3. Odličan tekst, zaista koristan, jer smo skloni tome da ne razmišljamo o organizmu kao celini i koliko zapravo banalnim svakodnevnim akcijama kao što su konzumacija hrane i tečnosti direktno utičemo na hemijske procese u organizmu.

Ostavi komentar