Hotel

Hotel

Hotel? Da li je prazan? Ne. Vidim ljude. Ili duhove? Beli su… Hotel. Karakterističan je. Potpuno jednoličan, bez ikakvih detalja. Osim… Tako je, osim ovog jednog. Latinično slovo H, isklesano na sredini. Hotel… Ulazim unutra.

Noćna straža bučnim marširanjem budi me iz sna. Otvaram oči. Vidim sebe? Da, ležim. Ležim na zemlji. Hladnoj zemlji. Posmatram svoje telo. Iz nekog razloga, osećaj zaprepašćenosti nije prisutan. Naime, ne osećam ništa. Pogled preusmeravam ka nebeskom, ka Božanskom, traživši blaženstvo u Zvezdama. Nema ih. Zapravo, ničega nema. Bela pozadina, praznina. Podseća me na unutrašnjost duše. Moje duše. Odlučujem se za pohod u nepoznato, ali sve oko mene je tako veliko… Ili sam ja mali? Zanemarljivo.

Lebdim, ne hodam. Vidim vrata. Otvorena su. Ne moram da se krećem ka njima, sama će doći. Tišina… Ispred mene se stvara crna rupa. Šta li predstavlja? Smrt. Da, pretpostavljam da je tako. Ne želim da idem tamo. Okrećem se.

Hotel? Da li je prazan? Ne. Vidim ljude. Ili duhove? Beli su… Hotel. Karakterističan je. Potpuno jednoličan, bez ikakvih detalja. Osim… Tako je, osim ovog jednog. Latinično slovo H, isklesano na sredini. Hotel… Ulazim unutra. Preovladava mrak. Ponovo. Zatvaram oči i tonem u san. I otvaram ih istog trenutka. Noćna straža bučnim marširanjem budi me iz sna…

Tekst: Danilo Todorović

Ostavi komentar