Gojaznost kod dece

Gojaznost kod dece

Gojaznost nije samo estetski, već i zdravstveni, pa čak i psihički problem! Sve je više i lakše uočiti gojaznu decu.

Gojaznost podrazumeva višak telesnih masti i najčešće se javlja oko 5, 6 godine života, ili u vreme puberteta. Brojna istraživanja su pokazala da dete koje je gojazno u uzrastu od 10 – 13 godina ima 80% šanse da bude gojazno i kasnije, u odraslom dobu.

 “Gojaznost je 2013. Proglašena za bolest i najčešća je hronična bolest dečijeg doba. Najčešće je primarna ili nutritivna, usled prekomernog uzimanja hrane. Sekundarna gojaznost je retka i može da bude uzrokovana endokrinim bolestima, poremećajima nervnog sistema ili genetskim sindromima.

U dečjem uzrastu posledice gojaznosti mogu biti u vidu poremećaja spavanja, depresije i anksioznosti, lošeg uspeha u školi. Od endokrinih komplikacija česta je pojava preranog puberteta, sindroma policističnih jajnika ili hipogonadizma. Kasnije su gojazne osobe podložne bolestima zavisnosti kao što su alkoholizam i narkomanija, nastanku nealkoholne „masne“ jetre ili određenih malignih bolesti (karcinom dojke i debelog creva). Glavne posledice gojaznosti su koronarna bolest, moždani udar i dijabetes tipa 2. Gojaznost nije nimalo naivna stvar! Anoreksija, kao suprotnost jeste poremećaj ishrane koji ima najveću stopu smrtnosti, ali i gojaznost ima opasne posledice po život!

Gojaznost kod dece i adolescenata najčešće je uzrokovana: konzumiranjem nezdrave hrane, prejedanjem, nedovoljnom fizičkom aktivnošću, naslednim faktorima, bolestima (endokrini ili neurološki problemi), lekovima (steroidi, neki lekovi za lečenje psihijatrijskih oboljenja), stresnim događajima (razdvajanje dece od roditelja, razvod, selidbe, smrt, zlostavljanje), porodičnim problemima ili problemima sa drugarima, nedostatkom samopouzdanja, depresijom ili drugim emocionalnim preoblemima. Jako je bitno da dete bude zdravo i srećno! U pubertetu deca postaju svesna svog izgleda i često se porede sa okolinom (nešto više o tome možete pronaći u Teoriji socijalnog poređenja, Leona Festingera)

Stepen gojaznosti, ili čak neuhranjenosti se računa pomoću indeksa – BMI (body mass index)

Gojaznost u dečijem uzrastu je često povezana i sa pojavam emotivnih problema. Tinejdžeri sa viškom kilograma imaju daleko manje samopouzdanja i manje su omiljeni u društvu. Česti su  depresija, anksioznost i opsesivno-kompulsivni poremećaji, koje nikako ne treba zanemariti!!!

Najvažnija korist od fizičke aktivnosti je prevencija gojaznosti kod dece, a jača se lokomotorni, kardiovaskularni, respiratorni i imunološki sistem. Ne manje bitno je to da fizička aktivnost u velikoj meri poboljšava raspoloženje. Važno je da se deca dnevno bave minimum pola sata nekom fizičkom aktivnošću koju ona odaberu!

Važan deo u prevenciji gojaznosti kod dece je i spavanje, koje utiče na neuropeptide koji regulišu apetit, kao što su leptin i grelin.

Sa druge strane, društvo treba da napravi programe prevencije gojaznosti kod dece, tako što će se promeniti ishrana u školama (uvesti više svežeg voća i povrća, posebno mahunarki, kao i žitarica sa celim zrnom).”[1]

Veoma je teško promeniti loše navike u ishrani i naterati dete da se fizički aktivira! Apetit je nagon za održanjem života, jer je ishrana osnovna biološka potreba i stvarno je teško boriti se sa tim. Dokazano je da nezdrava hrana izaziva zavisnost. U nezdravu hranu spadaju: slatkiši, sokovi, pizze, roštilj,…

Zato NIJE rešenje u brzim dijetama koje “tope mast”, jer to NE POSTOJI! Radi se o brzom gubitku VODE iz masnog tkiva, a ne o realnom smanjenju viška masti! Zato je potrebno da se roditelji prvo obrate pedijatru, koji će da obavi neophodne laboratorijske analize, a potom da proceni da li dete treba da pregleda neki od subspecijalista, i da li treba uključiti nutricionistu u borbu sa viškom kilograma.

Ono što je jako bitno znati je da NE MOŽE dete da se ugoji preko noći – za to su potrebni meseci nepravilne ishrane i nezdravog života. Prvi korak u prevenciji gojaznosti je razvijanje svesti kod roditelja o težini problema. Tu spada i svest o predispoziciji za gojenje koju dete ima.  Samim tim, ako dete nije moglo da se ugoji preko noći, takođe neće moći ni da smrša!!!

Ono što treba spomenuti je i da su deci zabranjeni suplementi – dodaci ishrani za sportiste pre 18.godine života, osim ako nisu pod budnim okom tima lekara: sportskog lekara, nutricioniste, kardiologa, i samim tim se ne smeju konzumirati na “svoju” ruku i nisu zamena za obrok!!!

Savet roditeljima je da budu uzor svojoj deci i po načinu ishrane, po fizičkoj aktivnosti, da im pruže srećnije detinjstvo, da obrate pažnju na svoje dete, na njegov izgled, jer je izgled glavni pokazatelj onoga kako se dete oseća “iznutra” i da osluškuju malo potrebe svog deteta, a podrazumevaju se i redovni odlasci kod dečijeg lekara, koji će da prati rast i razvoj deteta. Bitna je dobra komunikacija između roditelja i deteta, kao i podrška! Uživajte u odrastanju svoje dece, posvetite im se! Apsolutno nema izgovora za konzumiranje nezdrave hrane, jer je ona svakako skuplja od zdrave, pravilne ishrane!!!

[1] Preuzeto sa: http://www.dr-raketic.rs/ishrana-2/gojaznost-kod-dece, 20.2.2017. u 17 časova

* Puno dobrih saveta vezano za gojaznost, suočavanje s njom i borrb protiv, možete pronaći na: http://www.mojpedijatar.co.rs/gojaznost-kod-dece/

Ostavi komentar