Emocionalna i logička inteligencija

Emocionalna i logička inteligencija

Desna strana je ona „veselija“ i kreativnija, ona nam pomaže da razumemo muziku, boje, naše emocije, intuiciju, podstiče nas da maštamo i da ni iz čega napravimo nešto.

Ako ovaj tekst započnemo prisećanjem na anatomiju ljudskog mozga, već sa same slike možemo da uočimo da je on podeljen na levu i desnu hemisferu. Leva strana je zadužena za sve ono što pokušavamo logički da spoznamo i potkrepimo, dakle tu govorimo o logičkom rešavanju problema, komplikovanim zadacima, brojevima, kritičkom razmišljanju, analiziranju i svemu onome zašta je, kao što se u narodu kaže, potrebno mućnuti glavom. Desna strana je ona „veselija“ i kreativnija, ona nam pomaže da razumemo muziku, boje, naše emocije, intuiciju, podstiče nas da maštamo i da ni iz čega napravimo nešto. Sagledavajući ukratko sve ovo, možemo i sami zaključiti da je naša individua predodređena za više različitih aktivnosti. Pa zašto se onda do skoro smatralo da je logička inteligencija jedina vrsta iste? Odakle potiče to ukorenjeno verovanje među nama da je IQ mera toga koliko smo zapravo „pametni“, i gde su se u svemu tome izgubile one okolnosti koje takođe posredno i neposredno utiču na inteligenciju u globalu? Srećom po nas, naučnici sve više se za zanimaju za nju, a kao posledica toga došlo se do saznanja da danas zapravo postoji više vrsta inteligencije. Naravno, svaka od njih ima svoj značaj, ali nijedna nije isključiva, jer nam sve one pomažu da tokom razvoja formiramo svoju ličnost. Nesporno je da je logička inteligencija veoma neophodna za pravilan rast. Ona izvlači iz nas ono najbolje, tera nas da mislimo mozgom i da sopstvenim vijugama dođemo do rešenja i objašnjenja za neke stvari. Često nas impresioniraju prirodnjački umovi, i zaista smatram da je nju neophodno negovati i usmeravati na pravilan način kako bi nas u životu naučila da racionalno donesemo neke odluke, da kritički razmišljamo i ne odustajemo od prepreka. S druge strane, ne smatram ni da su emocijalna i socijalna inteligencija ništa manje značajne za pravilan rast i razvoj. Čovek je društveno biće i njegova želja da bude prihvaćen u krugovima ljudi u kojima se kreće je sasvim opravdana. I te kako je potrebno naučiti kako funkcionisati s drugim ljudima, dokle idu granice naše tolerancije, koje osobe nam prijaju a koje ne, i sve u svemu ništa nije neobično što je na dobrom i kvalitetnom odnosu zaista neophodno raditi. Sve ovo prestavlja odskočnu dasku za jednu novu etapu života, kad sutradan biramo partnera i kad zajednički odlučujemo o pravilnom vaspitanju novih generacija na koje imamo uticaj. Pritom, ovde ne isključujemo intrapersonalnu inteligenciju koja nam pomaže da spoznamo sebe, svoje želje i ciljeve, jer s druge strane čovek treba da bude i dovoljno inteligentan i mudar da dođe do stadijuma kad će mu i samo sopstveno društvo biti prijatno. Sve ove vrste inteligencije se u mnogome prožimaju i emocionalnom inteligencijom, jer čovek nije samo umno biće. Zašto je neophodno decu od malih nogu naučiti da izražavaju svoje emocije i koliko to olakšava kasniji život? Da li tokom dana obraćate pažnju na svoje emocije i koliko im zapravo posvećujete pažnje? Ljudi često zanemaruju da su i dosada i briga i sumnja i obeshrabrenost itd. emocije koje su podjednako važne kao i one „klasične“ emocije poput ljubavi, mržnje, straha i entuzijazma. Emocije su pokazatelj koliko smo sposobni kvalitetno da živimo život. Ono što je posebno zanimljivo je da smo mi ti koji izazivamo određenu emociju. Sopstvenim mislima i uverenjima smo u stanju da u glavi kreiramo različite događaje koji nas dovode do određenog osećaja. Koliko god ovo nekima zvučalo apsurdno i nerealno, uzmimo za primer dve različite osobe sa potpuno identičnim situacijama. Ne neka spoljna dešavanja, nego upravo njihov pogled na te situacije je ono što će ih razlikovati po tome kako se osećaju. Pre svega treba osvestiti šta osećamo i zbog čega je to tako. Treba prihvatiti emociju kakva god da je. I treba je menjati ako nam ne služi. Ne radi se o tome da ih treba potiskivati, nego se kao i za sve u životu truditi da biramo one koje čine da se osećamo bolje. Treba naučiti naglas izražavati ih. I ne treba se stideti ako si npr. dečak i plačeš. Ništa ne treba trpeti. Svako potiskivanje emocija vodi do kontraefekta i zato često čujemo za ljude koji su naizgled živeli miran život, a potom se teško razboleli. Jer svako preterivanje i nagomilavanje nikako nije dobro. Ne treba da nas je sramota da kažemo ako nam nešto ne prija, niti treba da nam bude strano da izjavimo nekom ljubav. Slušajte svoje emocije, one su pokazatelj kakav život živimo, koje strahove sa sobom nosimo, koje brige brinemo, a šta nam prija i šta volimo. I budite zahvalni. Budite mnogo zahvalni, jer neko bi sve dao da živi vaš život. Grlite se mnogo i uživajte, recite drugima otvoreno šta mislite, da ne biste jednog dana žalili. A one negativne emocije se potrudite da razumete, kao i uzroke koji su vas doveli do njih. I nemojte da strepite šta će drugi da kažu, jer oslobođenost koju ćete da osećate je čisto zadovoljstvo. Kad jednom skinete sve slojeve sa sebe i kad se oslobodite da glasno izjavite ono što osećate tad život počinje. Tad ne samo da ste iskreni prema drugim ljudima koji će znati to da cene ako su na istom stupnju razvoja kao i vi, već ćete postati iskreni i prema samom sebi, a taj odnos je za vas najvažniji. Jer sebe uvek nosite sa sobom. Priglite se tu gde ste sad, i ne odbijajte taj luksuz da ne morate da potiskujete ono što vam leži na duši. Jer zato su vam i dati svi darovi u životu. Oni darovi kojima shvatate gde ste i zašto ste baš tu, i oni darovi koji vam omogućavaju da to iskažete i promenite. Iskoristite ih.

I za kraj, treba reći da su neki ljudi više nadareni za jednu, drugi za drugu, treći za treću vrtu inteligecije itd. Ali ne treba zaboraviti da sve ove one mogu da se vežbaju i usavršavaju. Sigurno ste čuli za gomilu ljudi koji su po nekim merilima i natprosečno logički inteligentni, ali ne žive srećan život i ništa preterano nisu postigli. S druge strane poznajemo i one koji po tim logičkim kriterijumima spadaju u neki prosek ali su daleko ispunjeniji i ostvareniji. I opet se vraćamo na onu da nijedna vrsta inteligencije ne isključuje onu drugu, kao i da su sve dobrodošle za uspešan život, jer one zapravo i imaju uticaj na različite životne segmente. Ne treba zaboraviti izražavati svoje emocije, ne treba zaboraviti ni socijalizovati se, ni pronalaziti mir u samom sebi, ni usmeravati sebe na umno i verbalno očvršćivanje. Ako pravilno preusmerimo pažnju svemu tome, i toga se pridržavamo, dobili smo recept za jedan uobličen i potpun život.

 

Piše: Vanja Ralević

Ostavi komentar