Egipat kao početak pismenosti

Egipat kao početak pismenosti

Egipat je bio sastavljen od dve države : Gornjeg i Donjeg Egipta. Kralj Narmer je oko 3100.godine pre nove ere osvojio Donji i Gornji Egipat i u tom poduhvatu spojio dve države, od kojih je nastala jedna jedinstvena. Hijeroglife je dešifrovao francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion 1822. godine. Najpoznatija knjiga u ovo doba pisana ovim pismom je Knjiga mrtvih.

Pre 6000 godina pre nove ere javila se visoka civilizacija koja se nastanila oko doline reke Nil. Ti narodi su nazivani Egipćanima. Egipat je bio sastavljen od dve države : Gornjeg i Donjeg Egipta. Kralj Narmer je oko 3100.godine pre nove ere osvojio Donji Egipat i u tom poduhvatu spojio dve države, od kojih je nastala jedna jedinstvena.

Pismo je utvrđen sistem znakova koji je određen zakonskom regulativom i služi komunikaciji. Sa pojavom pisma čovek je počeo da se civilizuje. U praistoriji, pre pojave pisma, pećinski čovek iscrtavao je slike po zidinama pećina i tako ostavio svoj prvi trag. Međutim, ljudski um nije sposoban da pojedine stvari pamti duže vreme. Zato su pribegavali različitim tehnikama kako bi misli sačuvali od zaborava. Govorni iskaz traje samo dok ga proizvodimo  i ne čuje se daleko, ali jednom zapisan, može da traje godinama i vekovima.

Najznačajnija 3 egipatska pisma su : hijeroglifi, hijeratsko i demotsko. Naziv hijeroglifi potiče od dve grčke reči koje  u prevodu znače „sveti urezi“. Koristili su se za pisanje staroegipatskog i srednjoegipatskog, u četiri različita pravca, u položenim redovima sleva na desno, i zdesna na levo. Većina natpisa pisana hijeroglifima nađena su na zidovima hramova, grobnica, ili na predmetima kao što su statue, kovčezi, sarkofazi, …

Hijeroglife je dešifrovao francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion 1822. godine. Egipćani su koristili i hijeratski oblik pisma. To je svešteničko pismo koje se upotrebljavalo za pisanje tekstova na papirusu, pomoću četkice od trske i mastila, uvek zdesna na levo. Najpoznatija knjiga u ovo doba pisana ovim pismom je Knjiga mrtvih. Postoje dve verzije ove knjige a to su: Helipoljska Knjiga mrtvih posvećena Bogu Sunca Ra, i Tabanska Knjiga mrtvih posvećena Bogu Amonu. Najstariji spomenik pisan hijeratskim pismom ( ujedno najstariji papirus) je Papirus Pris, čuva se u Luvru u Parizu. Hijeratsko pismo vremenom postaje sve skraćenije, u administrativne svrhe, pa se iz njega razvilo demotsko ( narodno) pismo.

Žan-Žak Mobion ističe materijale koji su se koristili u pisanju : kamen, kosti, glina, papirus, koža i papir. Kamen se koristi od paleolita pa do danas, na njemu se pisalo i slikalo. Najznačajniji spomenici na kamenu su: Hamurabijev zakonik, Temnićki natpis.

Glavni pisaći materijal u Mesopotamiji bio je glina. Za pisanje su korišćene glinene tablice debljine 2 cm, koje su se nakon upisivanja znakova sušile na suncu ili pekle u peći. Glinu su za pisanje koristili Sumerci i Vavilonci.

 

Voštane tablice su pravougaone ploče od drveta koje su bile neznatno izdubljene i popunjene voskom. Više voštanih tablica spojenih naziva se kodeks. Kodeks sastavljen od dve tablice naziva se diptih, od tri tiptih, od više poliptih.

Najznačajniji materijal je papirus, napravljen od trske koja je bila rasprostranjena u močvarama delte Nila u Egiptu. Na njemu se pisalo kalamusom i tušem.

Najstariji papirusni svitci pronadjeni su u 20.veku, u glinenim ćupovima u Kumranu, kraj Mrtvog mora. Koža se koristila za rukopisne knjige od 2 do 14. veka pre nove ere. Pergament se pravio štavljenjem kože ovaca, jaganjaca, srna, antilopa. Papir je izumeo Mong Tijan u Kini početkom 2 veka pre nove ere. Papir sličan našem otkriven je 300 godina kasnije.

Najznačajnije biblioteke u Egiptu su Aleksandrijska i Pergamska biblioteka. Aleksandrijsku biblioteku je osnovao rodonačelnik dinastije Ptolemej u 3 veku pre nove ere. Dobila je naziv po Aleksandru Makedonskom, bio je najveći vojskovođa Starog Sveta i Aristotelov učenik. U glavnoj biblioteci bilo je oko 490 000 svitaka, prvi upravnik bio je Zenodot kojeg je odabrao dvor. Tačna lokacija se nije znala, a biblioteka je kasnije stradala u velikom požaru.

Pergamska biblioteka je osnovana kao suparnica Aleksandrijskoj. Osnovana je u  gradu Pergamu i imala je oko 200 000 svitaka.

Kraljica Nefertiti – Najlepše lice Egipta  

 

 

Ostavi komentar