Društveni položaj žena u Japanu

Društveni položaj žena u Japanu

Prošlost ove zemlje je veoma burna, to je nejasna istorija postanka japanske nacije, snažnog uticaja stare kineske kulture, istorija gradjanskih ratova, vojnih diktatura, vojnih pohoda, i najzad poraza u Drugom svetskom ratu. . Za dve hiljade godina svoje istorije Japanci su stvorili jedinstveni način života i najindividualniji tip nacionalne kulture. Japanska žena je 1946. prvi put u istoriji ove zemlje dobila pravo glasa, i mada još nije u potpunosti emancipovana i praktično u svemu izjednačena sa muškarcima, ona sve aktivnije učestvuje u previranju savremenog japanskog društva.

Žene u prošlosti Japana

I ovde je položaj žena imao svoje razvojne etape na koje su uticale različite društvene i političke prilike. Već u drevnom Japanu, pojedine žene susrećemo kao vladarice, pripadnice aristokratije, spisateljice i zabavljačice (shirabyōshi). S obzirom da je uloga žena bila nejednaka prema tumačenju šintoizma i budizma, u većini slučajeva žene su podržavale i pridonosile širenju budizma, jer je zagovarao jednakost. Većinu žena u razdoblju Tokugawa činile su supruge zemljoradnika, majke i kćeri, koje su vodile domaćinstvo i pomagale u poljoprivredi. Većina ih je bila nepismena, pa su se u slobodno vreme bavile molitvom, dobrosusedskim odnosima ili sudelovanjem u blagdanskim običajima. Bila je mala razlika izmedju supruge i služavke. Ona nije mogla da raspolaže svojom imovinom bez saglasnosti muža.

Položaj žene pre i posle Drugog svetskog rata

U mnogim zemljama na Istoku, žene su oduvek smatrane nižim bićima. Muškarci su u svemu bili superiorni, dok je ženama dužnost bila da čuvaju kuću i brinu se o deci.

Yamato nadeshiko je pojam kojim se opisuje idealizovana japanska žena, brižna i poslušna domaćica, uvek na usluzi prvo svom suprugu, zatim deci i starijim članovima porodice. Povrh svega, od nje se očekuje da bude jednako lepa, poželjna i verna. Ovakva očekivanja od žene potiču iz Edo perioda. Za žene je važilo sledeće pravilo: bolje je za žene da ne uče školu, jer njihova dužnost u životu mora da bude potpuna poslušnost, a do spasenja se stiže samo sa tri poslušnosti – prema ocu dok se ne uda, prema mužu kada se uda i prema sinu kada postane udovica. Njoj nije potrebna ni religija, jer je muž njeno jedino božanstvo, i sva njena dužnost je da služi njemu.

Posleratni period posebno je bio težak za žene; do sada im se nalagalo da ostaju kod kuće i pomažu svojim muževima i sinovima, a sada dolazi demokratija, gde su mogle da čine šta žele – sloboda im je bila zagarantovana. Deo žena uključio se u izgradnju Japana po modernim principima demokratije, ali za veći deo žena to je bilo premalo vremena za takvu drastičnu promenu. Na opštim izborima za članove parlamenta 1946. godine žene su prvi put u japanskoj političkoj istoriji izašle na birališta s pravom glasa. Od tada se na svim izborima broj ženskih glasača stalno povećavao. Preko dvadeset žena narodnih poslanika nalazilo se u to vreme u Gornjem i Donjem domu.

 

Ostavi komentar