Bibliotekarska profesija i njen imidž

Bibliotekarska profesija i njen imidž

Kroz istoriju bibliotekari su smatrani čuvarima knjiga i znanja. Međutim, danas su najčešće vezani za stereotipe, što odaje negativan utisak.

Današnja javnost smatra da su bibliotekari ljudi koji rade iza pulta biblioteke i izdaju knjige, a u međuvremenu ne rade apsolutno ništa. Osim poslova sa korisnicima gde aktivno snjima komuniciraju i pomažu im u pronalaženju potrebnih informacija, bibliotekari su osobe koje osluškuju potrebe i formiraju fond, uređuju zbirke, stvaraju i vode urednu arhivu. Važan deo posla predstavlja obrada dokumenata i objavljenog materijala, kao i davanje iste na korišćenje.

Od samog početka nastajanja bibliotekarstva kao nauke, sama profesija uvek je bila podložna stereotipskim viđenjima, pozitivnog ili negativnog karaktera. Slika bibliotekara uslovljena je predstavama u medijima i spoljnog okruženja.

U medijima je najčešće prisutna slika starije neudate žene, odevene u suknju od tvida i džemper, sa kosom podignutom u punđu i naočarima na vrhu nosu. To je najpoznatiji stereotip bibliotekarske usedelice.

Ovaj krajnje zanimljiv posao u potpunosti je feminizovan. Muški bibliotekari su toliko retki da je pravo čudo videti ih da rade u biblioteci. Uglavnom su opisani kao stidljivi, siromašni, civilizovani ali i inteligentni. Pa se biblioteke čine kao mesta punih prepreka umesto mesta puna znanja i slobodnom pristupu informacija.

Nasuprot bibliotekarki usedelici, zbog povećane seksualizacije u savremenoj zapadnoj kulturi, pojavljuje se nov ženski stereotip.

Uprkos boljem obrazovanju u sadašnjosti, status ženskog bibliotekara doprineo je tome da čitava profesija bude viđena kao profesija niže vrednosti.  Uprkos svim stereotipima, javila se potreba za uvođenjem studija bibliotekarstva. Pa tako danas se mogu izučavati predmeti vezani za ovu struku i informatiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Svetski mediji bibliotekarsku profesiju su nahvalili i razvili, i predstavili je kao inovativno – organizovanu strukturu visoko obrazovanog kadra punog entuzijazma. Negativan stereotip nije tvorevina bibliotekara već sistema moći i racionalnosti.

Po završetku osnovnih akademskih studija i položenog stručnog ispita u Narodnoj biblioteci Srbije, mogući su sledeći položaji u biblioteci: knjižničar, viši knjižničar, bibliotekar, viši bibliotekar, bibliotekar savetnik i upravnik.

Veštine koje treba da poseduje svaki bibliotekar: dobre organizacione sposobnosti, ljubaznost, dobru komunikaciju sa korisnicima, široko opšte znanje, poznavanje stranih jezika i rada na računaru.

Ono o čemu treba brinuti je izgled biblioteka i bibliotekara. Biblioteka svojim akcijama šalje poruke u javnost, i one treba da budu rezultat rada svih zaposlenih. Imidž je slika vrednosti koje je biblioteka usvojila u toku svog rada. I te vrednosti se odnose na kulturu, način predstavljanja i brigu o drugima.

Poslovni imidž treba da bude prilagođen delatnosti kojom se bavi i stilu institucije. Zato je ulaganje u sopstveni imidž najbolja investicija u karijeri. Bibliotekari svojim svakodnevnim radom treba da opovrgnu negativne karakteristike stereotipnih slika, predstavljajući veštine i iskustva. Od velikog je značaja prikazati koje sve usluge biblioteka pruža.

 

 

Ostavi komentar