Biblioteka noću

Biblioteka noću

 Za Mangela biblioteke su uvek bile suludo prijatna mesta koja su ga opijala lavirintskom logikom. Želeo je prostoriju obloženu panelima od tamnog drveta , sa nežnim snopovima svetlosti i udobnim stolicama. Njegova biblioteka podseća na želju da se sakupe svi jezici Vavilonske kule i na čežnju da se poseduju sve knjige iz Aleksandrije.

Prvobitni naziv njegove knjige trebao je da bude „ Put po mojoj sobi“ odnosno njegovoj biblioteci, ali ga je Ksavije de Mestr preduhitrio. Postojanje bilo koje biblioteke pa  i Mangelove omogućava čitaocima da steknu osećaj o tome u čemu zapravo leži njihova veština, koja se bori protiv okrutnosti vremena, tako što deliće prošlosti donosi u sopstvenu sadašnjost. Kako u svojoj knjizi tako i u svojoj biblioteci traga za odgovorom koji je lajt motiv knjige „ Biblioteka noću“. Tako da njegovu knjigu započinje pronalaskom njegovih knjiga, mesta za odlaganje, pronalaskom mira pod okriljem tame napolju.  Za Mangela biblioteke su uvek bile suludo prijatna mesta koja su ga opijala lavirintskom logikom.

Biblioteka je nastala u 15. veku, kao ambar smešten na brdašcu južno od Loare. Tu su Rimljani pre hrišćanske ere podigli hram Dionisu da proslavljaju Boga vinske oblasti. Kasnije su seljani pridodali kuću u koju su smestili svog sveštenika, a kasnije dodali i  nekoliko kula – golubarnika , mali voćnjak i ambar. U 2000. godini u jesen od tog ambara ostao je samo jedan zid koji je odvajao imanje od dvorišta sa kokoškama i komšijske njive. Po legendi taj zid je bio deo jednog od dva zamka, koji je Tristan Lermit, ministar na dvoru Luja XI, podigao za svoje sinove 1433. godine. Zid zamka poslužio je da se ogradi nov ambar.

Želeo je mešavinu dvorane u Sisngherstu ( u kući Vite Sakvil Vest u Kentu) i biblioteke u njegovoj staroj školi u Nacionalnom Liceju u Buenos Ajresu. Želeo je prostoriju obloženu panelima od tamnog drveta , sa nežnim snopovima svetlosti i udobnim stolicama. Njegova zamisao je da biblioteka bude duga i niska sa pravouganim prostorom u kome bi se zidovi ogledali jedan u drugom i kako bi osećao da su mu knjige uvek na dohvat ruke. Jer kaže da nije isto sedeti u kružnom ili pravouganom prostoru, tako da zamišljeni prostor koji stvaramo u svojoj glavi treba da bude u skladu sa fizičkim prostorom biblioteke. Zamišljao je police koje počinju od oko pojasa a završavaju se do prstiju ispruženih ruku, ali iz nužde njegove police počinju od podnih lajsni a završavaju se ispod greda tavanice. Mangel je oblikom biblioteke podržao svoje navike.

Tokom gradnje su odkrivena dva zazidana otvora, jedan je bio otvor strelnica sa kojeg su strelci branili sina Tristana Lermita, a drugi je prozor zaštićen srednjovekovnim gvozdenim rešetkama. Arhitekta je bila meštanka iz sela koja je zahtevala da se čišćenje zidina i gradnja obave tradicionalnim metodama. U toku gradnje sitno kamenje se zvalo minuskula, a veliko majuskula bas kao i slova. Zidari su se medjusobom uglavnom dovikivali : Passe moi une majuscule!

Mangelova biblioteka sastoji se iz dve prostorije: velike sobe u kojoj drži većinu svojih knjiga i manje sobe u kojoj radi. Knjige koje je izabrao za veliku sobu jesu one koje mu trebaju ili one koje želi da ima. Za manju je izabrao neophodnije i prisnije i u njoj voli da drži talismane kao i druge muzičke i astronomske instrumente. Tri meseca je prebirao po knjigama trudeći se da uspostavi red.

Njegova biblioteka podseća na želju da se sakupe svi jezici Vavilonske kule i na čežnju da se poseduju sve knjige iz Aleksandrije.

Tokom dana biblioteka je carstvo reda i predstavlja lavirint ne da bismo se u njemu izgubili već da bi pronašli nešto. Preko dana on piše, prebira, slaže knjige. Noću se atmosfera menja, zvuci postaju prigušeniji. Dok čita noću Mangel kao da hrani svoju maštu i kreativnost. Ako priča započinje pronalaskom onda mora da se završi potragom. Potragom za čim?

Mangel kaže: „ Stoga, ja ne tragam za otkrovenjem, bilo koje vrste, jer šta god da se kaže, obavezno je ograničeno onim što sam u stanju da čujem i vidim. Niti za znanjem iznad kog mi je, na određen tajni način, sve već poznato. Niti za prosvetljenjem niti za iskustvom. Za čim onda tragam na kraju priče za svojom bibliotekom? Za utehom, možda. Možda za utehom.

 

Ostavi komentar