Agresija: o čemu je, zapravo, reč?

Agresija: o čemu je, zapravo, reč?

Za agresivnost se kaže da je jedno od najvećih zala. Kada pomislimo na agresiju, prva asocijacija nam je fizička agresija, ali bitno je napomenuti, znati i prepoznati verbalnu agresiju, agresiju rečima.

Agresija je biološki ukorenjena reakcija koja nema samo negativnu konotaciju. Sa etimološkog stanovišta značenje reči agresija je korak ka nečemu, a u širem smislu je to aktivnost koja je usmerena ka postizanju određenog cilja, te govorimo o dvojakom značenju agresije. Primarno određenje agresije se razlikuje od onog  koji koristimo u svakodnevnom govoru, a koji je izrazito negativan.

U autoritarnom mentalitetu koji vlada u našoj zemlji postoji visok prag tolerancije na nasilje i verbalnu agresiju, a autoritet se greškom ogleda u nasilju bilo koje vrste. Slušamo onoga ko na nas viče, a vičemo na onog ko nas sluša. Kulturno i asertivno komuniciranje, odnosno učtivost često povezujemo sa slabošću. A svako bi rekao da je primitivna komunikacija zapravo jednaka verbalnoj agresiji!

Za agresivnost se kaže da je jedno od najvećih zala. Kada pomislimo na agresiju, prva asocijacija nam je fizička agresija, ali bitno je napomenuti, znati i prepoznati verbalnu agresiju, agresiju rečima. O agresivnosti se govori kada postoji težnja za nanošenjem štete, povrede, pa čak i uništenjem druge jedinke. Znači ona se može izraziti ne samo fizički, već i rečima, a cilj joj samim tim nije samo fizička povreda, već i psihička. I zato se nikako ne sme zanemariti ovaj vid agresije, agresije koja cilja na naša osećanja. Upravo nas emocionalna i socijalna inteligencija uče kako  da ne primenjujemo agresiju na nečiju psihu, na nečija osećanja. Ono što je najvažnije uče nas kako da joj se odupremo.

Erih From pravi razliku između biološki programirane, benigne agresivnosti, koja je urođena i instinktivna funkcija svakog organizma, i maligne, koja je socijalnog porekla i ima za cilj nanošenje štete drugim ljudima (From, 2015).

Verbalna agresija

Gore je objašnjeno da je verbalna agresija, u velikom broju slučajeva čak i gora od fizičke. Ona cilja na nečija osećanja i na taj način remeti nečiji psihički mir. U verbalnu agresiju spadaju i neodgovaranje na sagovornikove reči, povišen ton, ružne reči, pretnje, ucene, zastrašivanje, ismevanje, nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, vređanje…

Verbalna agresija može biti veoma „tiha“ i suptilna: u obliku ironije, u korišćenju metafora ili čak i humora. Ako se pravimo da nismo čuli osobu koja nam se obraća, i to spada pod verbalnu agresiju, jer time pokazujemo da nismo zainteresovani za reči te osobe i želimo da je izopštimo iz komunikacije, ili još gore – uzvraćamo jako visokim tonom na reči koje nam je sagovornik uputio, ili uz uvrede… Verbalnom agresijom mogu se smatrati direktne uvrede, psovke, ruganje, otvorena diskriminacija i govor mržnje, kao i ironija, sarkazam, ogovaranje, klevete. Verbalna agresija je najčešće povezana sa stereotipima i predrasudama. Stereotipi su uprošćeni, kruti i teško promenljivi načini opažanja i mišljenja. Da bi se izbegla stereotipizacija, jako je bitno umeće samokontrole, kao i kontrole emocija. Trebalo bi bolje poznavati uticaj emocionalne i socijalne inteligencije u komunikaciji, kako bi se stereotipizacija izbegla.

Podsmevanje podrazumeva nepoštovanje drugoga i nipodaštavanje vrednosti koje taj neko ima, bez uvida u sopstveno neprikladno ponašanje. Ljudi koji se koriste verbalnom agresijom neretko kopiraju model ponašanja svojih roditelja (što vuče korene iz detinjstva i ostaje kao sopstveni model ponašanja) ili kao „ventil“ pražnjenja duboko potisnutog besa i nezadovoljstva. Verbalni agresori nemaju empatiju za potrebe i osećanja drugih, jer često nisu svesni štetnog dejstva sopstvenog ponašanja. Zlonamerne reči više govore o onome ko ih izgovara, nego o onome kome su upućene! Takođe, takvi verbalni “nokauti” zaista štete i onom ko ih zadaje i onom ko je “dobio” takav nokaut.

Nikad ne treba vređati ličnost, već njena dela, u smilu da i kada se svađamo sa nekim, a treba izbegavati svađe, treba argumentovano napadati nečije ponašanje i dela, u cilju poboljšanja te osobe, njenih osobina, njenih profesionalnih sklonosti, itd, a ne u cilju povređivanja njenih emocija i samopouzdanja.

O veštini asertivnog komuniciranja i rešavanju sukoba na taj način, takođe i lekovitosti takve komunikacije će biti više reči u narednim tekstovima.

 

Tekst je preuzet iz završnog rada na MAS, na temu: Uloga emocionalne i socijalne inteligencije u komunikaciji, Marije Dmitrović i Aleksandre Stojanović, pod mentorstvom prof.dr Tatjane Milivojević na Fakultetu za kulturu i medije, smer: PR. Zaključci u radu su doneseni na osnovu obimnog istraživanja, metodom upitnika i analize sadržaja.

 

Fotografija: wall.alphacoders.com

Ostavi komentar