5 stvari koje treba da znate pre učlanjenja u biblioteku

5 stvari koje treba da znate pre učlanjenja u biblioteku

Dragi budući korisnici biblitočkih usluga, pre ulaska u hram kulture postoji nekoliko stavki o kojima bi trebalo da se informišete. Zato ćemo da vam ukratko ispišemo 5 stvari koje treba da znate pre učlanjenja u biblioteku, mada, iako se ne budete slagali sa nekima od njih, mi svakako preporučujemo da se ipak učlanite jer biblioteka je hram znanja i osnovno mesto kulture.

  1. “Dobar dan” ne ubija. Dakle, pri ulasku, ne morate da se osmehujete i Bog zna kako srdačno pozdravljate radnike biblioteke, ali svakako nije na odmet da umesto izdiktiranog članskog broja pri samom ulasku kažete te dve reči. Koliko god da ovo deluje kao smešan savet, zapravo poprilično utiče na vaš odnos za zaposlenim licem. Ovo treba primeniti u svakoj situaciji kada ulazite u bilo koju ustanovu.
  2. “Šta mi Vi preporučujujete?” Rečenica koja se u biblitoeci dnevno izgovori mnogo puta i to jeste nešto što bibliotekari vole da čuju jer time im dajete poverenje; ali pored toga bi bilo lepo da makar žanrovski odredite to što biste voleli da čitate. Možda ste ljubitelj isključivo ljubavnih romana, ali ako to ne izgovorite, bibliotekar vam može preporučiti najnoviji horor Stivena Kinga.
  3.  “Dajte mi nešto da odmorim mozak”. Okej, ne znam da li shvatate koliko ovo smešno zvuči? A ova rečenica se još češće čuje od prethodne. Ako dolazite po knjigu, nekako se smatra da želite da tim čitanjem “zamorite” mozak. Dobro, možda bi reč “okupirate” bila adekvatnija. Zamislite da razgovarate sa autorom romana koji čitate i da mu kažete “Eh, kako sam samo odmorio/la mozak, dok sam čitao/la Vašu knjigu”. Pa, svako bi se uvredio. Dakle, knjigu ipak određujte žanrovski, tematski itd. Ne postoji žanr “Knjige za odmaranje mozga”.
  4. “Gde se nalaze knjige tog i tog autora?” Ako je slobodan fond u pitanju, morate da imate na umu da retko koja biblitoeka, zapravo, knjige kategoriše po autorima. Da ne ulazimo sad u sistem rada biblioteka, ova rečanica nije toliko adekvatna zato što pojedini autori pišu romane, pesme, eseje, memoare, putopise itd. a to je upravo tako i raspodeljeno, što znači da tog autora možete naći na više od pet mesta. Dakle, “Gde se nalaze romani tog i tog autora” bi ovde bilo prihvatljivije. U suprotnom, možete dobiti putopis tog autora, a čita vam se, recimo, poezija. Opet – preciznost pre svega.
  5. I zaista, ali ZAISTA: nemojte se cenkati za cenu članarine. Shvatite da su bibliotečke usluge ubedljivo najjeftinije usluge na svetu. Cena važi za godinu dana i kolika god da je, jednom kad je platite, prebrinuli ste je za 365 dana u godini. Biblioteke često imaju popuste na grupne članarine, specifične ciljne grupe, kao i za dan biblioteka, osmi mart i slično, tako da ako sebi uskratite jednu do dve pakle cigareta (koje kupujete svaki dan), imaćete novca i za tu godišnju članarinu. A članarina je uglavnom manja od cene jedne nove, kupljene knjige. Prema tome, smešno je reći da su članarine po bibliotekama “skupe” jer ono što dobijete ne može da se meri sa tom cenom. Pored saveta bibliotekara i pozajmljenih knjiga, za tu cenu dobijate i pristup fondu, korišćenje čitaonice, prelistavanje dnevne štampe, pristup internetu itd.

 

1 Comment

  1. Odlicno napisamo. Mnogo sam se nasmejala. Mogu da zamislim koliko je tacna svaka stavka.

Ostavi komentar